REPORTAŽA

Lepota vekova i modernog

Prvo organizovano putovanje stranih dopisnika u Rimu od početka epidemije korona virusa

Ni obavezne maske na licu nisu mogle da zasene doživljaj koju je pružio izlet u lepotu rimskog zaleđa. Kao da je neko iscrtao geografiju i napravio prirodni ambijent, a potom u njega smestio grad Rim. Sve je u njegovom okruženju tako da naziv „večni“ ne može ni nositi drugačije ime - vulkani pokrajine Lacio koji su nekada davno bili aktivni a onda doprineli izgradnji temelja arhitekture za današnje gradove, brežuljci jezera Albano i Nemi, obronci pod zajedničkim imenom „Koli Albani“, zatim gradovi i varošice: Grotaferata, Monte Porcio Katone, Fraskati, Marino, Roka di Papa, Kasteli Romani – sve nadomak Rima smeštenog u sredini tog gnezda.

Na teritoriji obronaka Albani civilizacija se počela razvijati počevši od prvog milenijuma pre Hrista, a o prvom prisustvu čoveka na teritoriji današnjeg grada Grotaferata svedoče nekropole, Vila Kavaleti, katakombe, grobnice, čije postojanje stiže do perioda između 1000 – 830. godine pre rođenja Hrista.

             Ulaz u vilu Kavaleti                                                                 Vinogradi u okolini Rima

U 3. veku na tom području bilo je veoma dobro organizovano hrišćanstvo, a od 7. do 9. veka pape su uspostavile svoju moć, kako u Rimu tako i u Laciju, iskoristivši političku prazninu. Latifundije su vodili direktno đakoni pod papskom upravom. Potom su istorija i događaji bivali okrutni, smenjivali se oni koji su nasrtali. Beležimo upade Saracena 846, teror i uništavanja sve do 926. Ali hrišćanstvo se nastavljalo, negovalo, gradile su se crkve i manastiri. Tako na primer, monah San Nilo da Rozano, stigao je sa juga Italije početkom 11. veka. Dobio je na dar zemljište i na ostacima jedne stare rimske strukture počeo da gradi manastir „Santa Maria di Grotaferata“, završen 1024, a poznat i pod imenom Grčki manastir San Nilo, u počast onom ko je započeo njegovu gradnju. Danas je ovaj manastir pod italijanskim Redom Svetog Vasilija, što označava italijansko-grčku zajednicu vizantijske katoličke crkve. Obredi se tu održavaju na starogrčkom jeziku, po vizantijskom običaju.

To je samo delić istorije iz okuženja grada Rima, a moderno doba i ono koje nazivamo avangardnim smestilo se perfektno u istorijski kontekst i donosi potpuno novi duh života, kulture i onog što konzumira čovek u svakodnevnici, sve uz korišćenje prirodnih resursa, obnovljivih energija kao što su svetlost, voda, mikroklima, čime obiluje ova teritorija.

                      Veoma cenjeno vino                                 Tako se nekada skladištilo vino, danas je samo dekor

Avangardna poljoprivreda

Posetili smo nešto izuzetno avangardno, prvo i jedino u Laciju, u Monte Porcio Katona - „The Circle“ (krug). Četiri momka, zajedno imaju 104 godine (Valerio, Simone, Lorenco i Tomas), diplomirali su na industrijskoj biotehnologiji, a udružili se pre četiri godine u ideji da stvore nešto do tada na toj teritoriji nepoznato. Na samo 1500 kvadratnih metara prostora, pod staklenicima, ovi mladi ljudi uzgajaju savršene biljke, hranu koju ne dodiruje ništa sa liste hemijskih proizvoda. To je inovativni sistem pod nazivom „akvaponika“ (acquaponica), uzimajući obnovljive resurse prirode, a poštujući ambijent.

Mala šarena stvorenja poreklom iz slatkih voda plivaju u bazenčiću u stakleniku – to su ribice, nepoznate u Italiji. Hrane ih, pa one izbace iz sebe ono što izbace kao višak sva živa stvorenja kako je priroda uredila – to su otpaci ali i proteini. Na taj način ribice proizvode amonijak koji bi sam po sebi bio štetan, ali ga pumpe iz bazenčića isisaju i prebace u organske filtere, gde žive bakterije prerađuju amonijak, odvajajući nitrate. Potom takva obogaćena voda biva usmerena u sistem kultivisanja biljaka, a onda se vraća ponovo u zatvoren sistem, u kade sa ribicama. Oko 90 posto vode tako kruži u zatvorenom sistemu, a ostatak apsorbuju biljke.

                   Sistem "Akvaponika"                                                              The Circle

Reč je o ogromnoj uštedi – ribice ponude „dobrovljno“ hranu za biljke, vode u zatvorenom krugu potrebno je veoma malo, a ona se uzima iz podzemnog izvora savršeno čista, onoliko koliko je bilo potrebno za napajanje velike količine biljaka.

Biljke su u ovom sistemu smeštene po vertikali, nema zemlje. Za razliku od tradicionalnog načina uzgajanja povrća, ovaj način predstavlja pravo remek delo nove tehnologije, sa savršeno zdravim proizvodom za ishranu. Fascinantno izgledaju šuplje pritke od bambusa sa malim posudicama gde rastu razne vrste biljaka za ishranu, 9000 njih na zadivljujuće maloj površini.

Da bi se još više uštedelo, a poštovala priroda od koje se može uzeti sve što je obnovljivo, pa i sunčana energija, godine 2017. Valerio, Simone, Lorenco i Tomas postavili su solarne ploče koje omogućuju da se postrojenje „akvaponika“ potpuno hrani izvorom energije koja je obnovljiva. Novi način gajenja podrazumeva novo vreme za porast biljaka, leti za 3 sedmice, zimi za 5 sedmica. Kontrola stanja biljaka i zalivanje – sve je to automatizovano. „Naređenja“ sistemu izdaju se preko aplikacije na telefonu, a tako se i prati stanje raznog povrća i mirisnog jestivog bilja koje raste vertikalno, a koje šefovi poznatih restorana što drže do prvoklasnog kvaliteta već unapred poručuju, znajući tačno vreme kada će stasati jer je ciklus neprekidan: rotkvice, crveni kupus, crni kupus, repa iz Japana, kiseljača, kanasta (najkvalitetniji tip salate) i ona poznata samo u Francuskoj, slačica, endivija, čubar, kukamelon (plod koji liči na lubenicu a veličine je zrna grožđa), razne aromatične biljke prepoznatljive u italijanskoj kuhinji...

„Verdura – kultura“

U svesti stanovnika Apeninskog poluostrva i u poretku kulturnih dobara teško je napraviti skalu vrednovanja, ali je sigurno da je uz hranu i vino ono što se nalazi svakodnevno na trpezi. U Italiji važi pravilo „verdura – kultura“ (povrće – kultura). Poruka je: „kaži mi šta jedeš, pa ću ti reći ko si“. A mladi ljudi imaju mašte, vrednuju sopstvene ideje i potom ih realizuju.

                 Sinteza prirode i ljudskog rada                                        Grožđe prvoklasnog kvaliteta 

Na samo koji kilometar od avangardne poljoprivrede smestila se „Olivela“ – poljoprivredno dobro sa uzgajanjem vinove loze koja nosi predznak „biološka“. Tu se 1987. godine, u zoni između Monte Porcio i Fraskatija, započelo sa proizvodnjom vina visokog organoleptičkog nivoa, sa idealnim miksom u uzgajanju vrsta vinove loze. Vino iz Fraskatija se inače oduvek smatralo vinom grada Rima – još su antički Rimljani smatrali vino iz zone Tuskolo svojim omiljenim, a brežuljke iznad Fraskatija prirodnom terasom koja se pomalja nad Rimom.

Neretko se dogodi da u tu zonu stigne neki znatiželjnik iz drugog kraja Italije i tu osnuje gnezdo i proizvodnju. Tako se desilo da su jedan čovek sa juga, iz Pulje, a drugi sa severa (Pijemonte) zasadili vinograde visoke gustoće i sa duplom rašljikom koje porastu iz jednog stabla, rašire se i tako iskoriste prostor za više grožđa – sistem „Guyot“. Najpoznatije vino sa 12 hektara vinograda jeste „crveno autohtono“. Uz priču o modernom uvek ide u Italiji i istorija, pa tako i ona o Pliniju (rođen 23 – 79 posle Hrista) koji je pisao o takvoj vinovoj lozi na prostorima Fraskatija i znao za ekspolozivni vulkan Albana, gde i danas na nekadašnjoj lavi punoj minerala raste izuzetno kvalitetna vinova loza, jer se ostaci onoga što je izbacio vulkan nalaze u dubini terena, ispod površinskog sloja zemlje. Taj sloj ispod veoma je važan, jer se na njemu nikada ne zadržava voda već se lako apsorbuje.

I tu je priroda poklonila sve svoje dragocenosti – vetar, svetlo, mikroklimu – tako da su vino i maslinovo ulje izuzetnog kvaliteta, sa sertifikatima o geografskom poreklu. Sišli smo u dubine tamošnje prastare vile, u podzemne katakombe gde se nekada održavalo vino. Ne zna se datum tih iskopina, ali - po svoj prilici - one datiraju iz perioda pre poslednje eksplozije vulkana. Stoga, ono što se čini da je kamenje zapravo je stvrdnuta lava stara milenijumima. Pećine ispod zemlje danas predstavljaju na neki način i svedočanstvo o tome kako je sve nekada počelo.

Od dobre vinove loze i kompetentnog enologa ne može biti da nije dobro vino, tako i spominjemo „Ćezaneze“, stoprocentno od istoimene loze, „Bombino“, stoprocentno od istoimene loze, a to su samo neka između onih iz tamošnjih vrsta loze: Malvazija Lacija, Malvazija „crvena“, Sanđoveze, Merlot, Kaberne Sovinjon, Širaz. Vina ove vinarije mogu se naći samo u visokorangiranim restoranima i bolje snabdevenim enotekama. Treba reći da „Ćezaneze“ sazreva tri godine, a grožđe pre nego što krene u proces prerade stoji na suncu nekoliko dana, da bi isparilo što više vode iz zrna. Potom sledi jedna godina zrenja u kacama od čistog čelika, onda još jedna u buradima od francuskog hrasta i treća u flaši. Uz to crveno vino idu dobro „frizele iz Pulje“, a to je duplo prepečen hleb aromatizovan, uz crveni mali luk kuvan u sosu. Ukus je takav da vam se čini da jedete marmeladu.

Istorija i agroturizam

I opet samo koji kilometar u zelenilu i cvetu ukazuje nam se „Vila Kavaleti“ u Grotaferatu, gde su ujedinjeni istorija i moderni agroturizam. Posetiocu se nudi sve čisto iz prirode – kvalitetna vina, maslinovo ulje i 5000 stabala maslina. To je pravi praznik za oči, sve se bere ručno, na 300 metara nadmorske visine sa čije terase u daljini puca pogled na more. Vila datira iz 1596. godine, kupio ju je markiz Kavaleti, i jedna je od retkih a brojnih vila Tuskolane koje su ostale netaknute. Sačuvana je sva lepota, umetnička i istorijska riznica na teritoriji Koli Albani, u monumentalnom parku koji je poznat još iz rimskog perioda, a o kojem je pisao i Ciceron (106-43 pre Hrista). Ovaj park su kasnije proširili jezuiti. Okruženje i poljsko imanje sa antičkim i veoma cenjenim vinogradima, zasađenim na već poznati način „guyot“ ostali su isti, kao i vekovni maslinjak i prirodna terasa nad Rimom.

Vinogradi na ovom terenu postojali su i pre 1800. godine. Zemljište je bogato mineralima, sa vulkanskim stenama. Srednje doba tih vinograda veoma je visoko, jer ima zasada iz 1902. godine kao i onih novijeg datuma (iz 2016). Sve se uzgaja po biološkim pravilima, a vino sa tog terena je prava dragocenost, jer se pre branja odvaja svaki grozd koji se smatra „ispod standarda“. U momentu ubiranja grozdovi bivaju poređani u male korpe kako bi se ponovo pregledao svaki grozd. Reč je o vinu je boje rubina, sa refleksima koji idu do ljubičastog. Vino je intenzivnog ukusa i karakteristično po onome što se zove „frutato“, sa ukusom nekog voća i veoma harmonično. Kada je reč o maslinama iz tog kraja, one se ubiraju isključivo ručno i obavezno se cede istog dana. To je takozvano hladno ceđenje, da bi se sačuvale bionutrističke i organolektičke karakteristike. Jednom rečju, sve je harmonično, u skladu sa ambijentom i očuvanom prirodom.

Tekst i fotografije: Milica Ostojić (Rim)

15.07.2020.