NET MAGAZIN U TRSTU
Mali Beč na Jadranu
Doći u gordi Trst uvek je prava atrakcija, u ma koje godišnje doba, bilo da stižete drumom ili pak morem. Priroda u Tršćanskom zalivu nije škrtarila, pa su stvoreni oblici tako veličanstvene lepote da objektiv kamere teško može dočarati boje koje bude pesničku maštu. Plavetnilo mora i neba u kontrastu je sa srebrnim stenama Krasa na kojima proviruje flora crvenkastih nijansi. A grad je tek posebna priča!
Kada se spomene Trst, mi Srbi postajemo nekako sentimentalni. Bude se sećanja na neka lepša vremena, na period kada je i Juga bila Evropa, kada se dinar menjao u bankama ovog italijanskog lučkog grada rame uz rame sa nemačkom markom, američkim dolarom, švajcarskim frankom...
Trst - Molo Audace
Nekad bilo, sad se spominjalo. Sećanja ne mogu da izblede, ali je izbledeo naš ugled u ovom delu Evrope, survao nam se standard, raspala nam se država. Buđelar prosečnog Srbina, ispražnjen od strane političara i tajkuna, više nije u stanju da istrpi šoping u „Trdži“, te sada možemo samo da sanjamo o onim vremenima kada smo za vikend mogli da u Italiju skoknemo na sladoled i kapućino. A što je to sada postalo tako, ruku na srce dobrim delom mi smo krivi i sami.
Kada govorimo o Trstu, mora se naglastiti da on nije tipičan italijanski grad. Po načinu života, po svojoj kulturi i tradiciji, arhitekturi i atmosferi, on je bliži jednome Beču, negoli Padovi, Rimu... Nikakvo čudo, s obzirom da je Austrougarska monarhija više od 500 godina vladala ovim komadom obale Jadrana, učinivši tršćansku luku jednom od najprometnijih u Evropi. Beše to zlatno doba Trsta, doba koje se skoro vratiti neće, barem dok je nezasite rimljanske birokratije koja lagano urušava razvijeni italijanski Sever.
Većnica
Otmeni srednjoevropski grad između mora i Krasa leti je raspevan i čaroban, zimi izložen buri. A taj vetar zna da zaledi krv u žilama. More se uskovitla i peni, ulicama tutnji kao da sam đavo svira svoju paklenu simfoniju. A kada bura prođe, sve se najednom umiri i sunce pomoli svoje varljivo lice, kao neka gospođica na promenadi.
Trst je mogao biti naš, al` bolje što nije. Ne bi ovako očuvane bile njegove fasade, crkve i spomenici, ne bi bili ovako bogati i elegantni dućani, a bogme ni – Italijani. Grad je sačuvao svoj multietnički šmek, na raskršću romanske, slovenske i germanske kulture. Mnogi trgovci starije generacije, ipak, žale za onim vremenima kada su Jugosi pustošili prodavnice kupujući sve i svašta, i kada je srpski bio skoro službeni jezik u celom Tršćanskom zalivu. Sada se sve promenilo, na čuvenom Ponterosu više ne stanuje buvlja pijaca, mnoge trgovine u gradu u rukama su Kineza, a vozovi za Ljubljanu više ne saobraćaju, jer pruga koja vodi preko Sežane čeka na rekonstrukciju. Postoje neki ambiciozni planovi da Trst bude povezan sa svojim zaleđem lakim metroom, ali tu se pitaju i Slovenci, a ovima nije baš po volji da luka Kopar dobije konkurenciju.
Srpska pravoslavna crkva Svetog Spiridona
Na slavnom brdu San Giusto vije se italijanska trobojnica, za koju su pali mnogi istarski sinovi. Dobar broj njih progutale su ustaške jame, što Italijani pamte. Baš kao što pamte i da su bogati Srbi, trgovci i brodovlasnici, ostavili gradu Trstu mnogo dragocenih zadužbina i palate sa kojima se Tršćani danas ponose.
Na veliku sramotu Evrope, neki varvari primljeni su u porodicu civilizovanih evropskih naroda, a mi ostavljeni po strani, u čekaonici. Ali to je već priča za neku drugu temu...
(29.10.2019)