NET MAGAZIN U ČEŠKOJ
Prag, turistima drag
Pariz je glamurozniji, Rim stariji, Dubrovnik sunčaniji… Ali je Prag po svemu jedinstven. Lep, otmen, uglađen, sa aristokratskim šmekom nasleđenim od Austrougarske. Zato ga s pravom zovu – „Zlatni grad“.
Po statističkim podacima, glavni grad Češke je najposećenija metropola Srednje Evrope, sa tendencijom da u pogledu broja turista opasno ugrozi Pariz i Rim. Nikakvo čudo ako se ima u vidu koliko istorijskih spomenika poseduje grad na obalama čarobne reke Vltave. Ako ovome dodamo i izvanredno bogato kulturno nasleđe, atraktivne pivnice sa najboljim pivom na svetu, kvalitetne hotele i odlične saobraćajne veze, jasno je zašto je Prag turistima drag.
Prag - Vaclavske namjesti (foto: Net Magazin)
Šetnja starim Karlovim mostom šetnja je kroz prošlost i istoriju Evrope, a poseta čuvenim Hradčanima – religiozni i duhovni ugođaj kojeg je teško opisati. Srednjovekovna mistika, gotički sjaj i habzburška rafiniranost, sve se to spojilo u srcu Bohemije.
Česi, taj kulturan, marljiv i gostoprimljivi narod, vekovima ugrožen najpre od agresivnih Germana, pa od Habsburgovaca, potom od ruske čizme, pametno je čuvao i sačuvao svoju prestonicu od mnogih razaranja, usput odbranivši svoj kulturni identitet i svoju čast. Prag zovu „Zlatnim gradom“, „Svetim gradom“, „Rimom Srednje Evrope“, „Gradom hiljadu tornjeva“… Mnogo nadimaka, mnogo lica jednoga grada, za sve ukuse i sve afinitete.
U jesenji suton, kada se sunčevi zraci raspu po zanosnoj Vltavi i obasjaju zlatne kupole hramova, uz muziku Smetane, tada je najlepše posmatrati Prag. Sa tornja Petrin, puca pogled na sve četiri strane sveta. Ka istoku, prema nepreglednoj ukrajinskoj ravnici, ka zapadu, tamo gde izvire Dunav, severu, u pravcu Berlina i jugu, gde Alpi nižu svoj đerdan od snega. Ovde je centar Evrope, tu se mešaju germanska i slovenska kultura, ona prva, racionalna, mistična i tajnovita i ona druga, sa dušom.
Ko jednom dođe u Prag, uvek mu se vraća, jer toj magičnoj privlačnosti teško je odoleti, a još teže prepustiti je zaboravu. I kao što zelena Vltava od pamtiveka žubori, tako će i legenda o „Zlatnom gradu“ večno da traje.
(25.05.2012)