INTERVJU    NIKOLA TODOROVIĆ, SEKRETAR NACIONALNOG SAVETA SRBA SLOVENIJE

Srbima preti asimilacija

Procenjujemo da nas u Sloveniji ima oko 65.000, pa ipak nemamo status nacionalne manjine * Domicilna, ali i matična država ne čine dovoljno da dobijemo prava koja nam pripadaju * Raduje nas ekonomski napredak Srbije i priželjkujemo da se taj napredak vidnije oseti i u institucionalnoj saradnji između našeg Udruženja i organa matične države

Srbi u zemljama regiona suočavaju se sa različitim izazovima. Zato je od neobičnog značaja razmena informacija, jedinstvo i sloga kako bismo sačuvali naše nacionalne interese, našu kulturu i identitet. To je istaknuto i na Osmoj Konferenciji nacionalnih organizacija zemalja regiona, koja je odrana 3. aprila 2019. u Beogradu. Jedan od učesnika ovog skupa bio je i Nikola Todorović, sekretar Nacionalnog saveta Srba Slovenije, koga smo u razgovoru za Net Magazin najpre upitali – kako ocenjuje položaj Srba u Sloveniji i koji su primarni problemi sa kojima se danas sočava srpska zajednica u toj zemlji?

-Ako se ocenjuje položaj Srba u Sloveniji s aspekta pojedinca kao građanina, onda je taj položaj relativno dobar – ističe gospodin Todorović i nastavlja:

-Srbi uživaju sva ekonomska i socijalna prava, kao i svi drugi građani (državljani) Republike Slovenije. To znači da Srbi kao pojedinci nisu izloženi diskriminaciji u odnosu na ostale građane i njihova građanska, ekonomska i socijalna prava, koja su univerzalna i jednaka za sve. Međutim, kada je reč o kolektivnim pravima, koja po međunarodnim standardima i Konvenciji o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda pa i Okvirnoj konvenciji za zaštitu narodnih manjina pripadaju Srbima kao zajednici u odnosu sa nekim drugim zajednicama, kao što su npr. Mađari, Italijani ili Romi, mi nismo ravnopravni, ili jednaki. To ide na dušu ne samo institucija naše domicilne države – Slovenije, nego i institucija naše matične države – Srbije.

Glavni problem je galopirajuća asimilacija, koju ne zaustavlja niti domicilna niti matična država. Za domicilnu državu je to i razumljivo – što bi se neko brinuo o nama, ako se mi sami ne brinemo o sebi? Srpska kultura i tradicija se delimično čuva samo još u srpskim porodicama i kulturnim društvima, te u verskom pogledu u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja u relativno dobrim uslovima obavlja svoje poslanstvo, ali to nije dovoljno. Istina, srpske institucije sa bagatelnim sredstvima (par hiljada eura) na godišnjem nivou podrže projekte pojedinih srpskih društava koja se bave srpskom kulturom ili srpskim jezikom, ali to je po onoj, svakome po malo, a nikome dovoljno. Što je najgore, sve je bez sistemskih rešenja. Neko je rekao, jezik je pečat srpskog naroda. Srbi polako gube svoj jezik, gube svoje ćirilično pismo, a to je što bi rekao Radoš Bajić – „Selo gori, a baba se češlja“.

* Koliko su, po Vama, Srbi u regionu umreženi?

-Položaj srpskih zajednica u državama regiona je različit, u nekima bolji u druma slabiji. Kada čujemo naše sunarodnike iz Hrvatske ili Crne Gore, Albanije, pa i Makedonije, onda shvatamo da je naš položaj u Sloveniji s više aspekata relativno dobar. Sa druge strane, kad vidimo kakva kolektivna prava uživaju Srbi u Rumuniji ili Mađarskoj, ili kakva prava uživaju nacionalne manjine u Srbiji ili Republici Srpskoj, onda se može reći da je naš položaj u Sloveniji izuzetno težak. U poslednjih nekoliko godina mi Srbi iz regiona pokušavamo da taj položaj sistemski menjamo. Naša međusobna saradnja je postojala samo na deklarativnoj ravni, nikada se nismo pitali šta smo mi međusobno učinili da se naš status popravi. Lično mislim da nismo iskoristili mnoge mogućnosti za unapređenje tih odnosa, za umrežavanje na brojim područjima, gde nam niko ne smeta, ali niko i ne podržava. Naime, dosadašnja međusobna nebriga jednih o drugima je nastavak opšte društvene nebrige o srpskom narodu na tlu bivše SFRJ, pa i šire. Jačanje srpske nacionalne svesti u pojedinim državama regiona utiče na sveukupnu nacionalnu svest Srba u matičnoj državi, ali i regionu. Uspeh Srba u jednoj državi je putokaz za Srbe i u drugim državama, međutim tu matica ne bi smela imati ulogu samo nemog posmatrača, nego bi preko predstavnika izvršne vlasti morala imati proaktivnu ulogu na svim područjima društvenog života. Mi Srbi iz Slovenije sa žaljenjem konstatujemo da nismo jednako tretirani ni kod matične države. Imamo utisak da smo ostavljeni, iako nas je u Sloveniji više nego u Mađarskoj, Rumuniji i Albaniji zajedno, a jedini smo koji nemamo sistemskog izvora finansiranja, niti kod domicilne, niti kod matične države. Sva sreća, mi Srbi iz regiona smo se samoorganizovali i sada polako menjamo svoj položaj, pokušavamo zajedničkim snagama da podsećamo pre svega maticu i njene institucije da svojim položajem nismo zadovoljni. Podsećamo maticu šta joj je činiti da bi se naš položaj popravio. Na Osmoj Konferenciji smo usvojili važne zaključke, barem kada je reč o jedinstvenom Bukvaru za sve Srbe u regionu, i koliko sada čujemo to je prihvaćeno i od najviših državnika Srbije. Pre četiri godine smo predlagali osnivanje svoje nevladine organizacije, koja bi okupljala predstavnike srpskih zajednica, i mislim da smo to već učinili osnivanjem Konferencije srpskih krovnih organizacija zemalja regiona, kojoj moramo dati još neke nove sadržaje, koji bi se finansirali iz evropskih fondova.

Nikola Todorović

* Na koji je način organizovan Nacionalni savet Srba u Sloveniji i koliko imate članova?

-NSSS je udruženje koje okuplja pre svega intelektualni krug pripadnika srpskog naroda u Sloveniji, ali i dobar deo srpskih kulturnih društava, registrovanih i delujućih u Sloveniji. Kada je reč o fizičkim licima, onda s ponosom možemo istaći da je u NSSS učlanjeno 12 naših članova s akademskim nazivima (doktori ili magistri različitih nauka), i još oko 20 s visokom stručnom spremom, ostali vrlo ugledni rukovodioci srpskih društava, koji su prepoznali važnost saradnje s intelektualnim potencijalom našega naroda u Sloveniji. Pored fizičkih lica, koja su članovi NSSS, postoji i 9 vrlo važnih kulturnih i drugih društava koja okupljaju pre svega školsku omladinu, koja se bavi folklorom i drugim srpskim tradicionalnim igrama i delatnošću, što će reći rade na očuvanju srpskog kulturnog nasleđa. Takođe u NSSS postoje i pojedina društva koja se bave učenjem srpskog jezika i ćiriličnog pisma, ali to je sve na dobrovoljnim osnovama i nije dovoljno za trajno očuvanje srpskog jezika. U NSSS smo prvi prihvatili činjenicu da bez približavanja politici nije moguće popraviti naš društveni položaj, a posebno nije moguće rešavati statusno pitanje, koje u Sloveniji nije rešeno. Zato NSSS podržava sve one pojedince, pripadnike našega naroda, koji imaju afinitet da se uključuju u politički život, ne samo na državnom nego i lokalnom nivou. Tako je npr. naš predsednik mr Branislav Rajić, već drugi mandat poslanik u Državnom zboru Republike Slovenije, na lokalnom nivou imamo četiri većnika u gradskim ili opštinskim skupštinama, na različitim listama, pa čak i različitih političkih opredeljenja, ali svima je u interesu očuvanje i jačanje svesti o nacionalnoj pripadnosti, čuvanju srpskog jezika, kulture i nacionalnog identiteta. NSSS je tu da svima, u okviru svojih mogućnosti, pomogne kod ostvarivanja njihovih ciljeva koji su identični ciljevima srpskoga naroda u Republici Sloveniji.

* Koje su osnovne aktivnosti Nacionalnog saveta Srba u Sloveniji, da li i na koji način dobijate podršku države Slovenije i države Srbije?

-NSSS se prvenstveno bavi strateškim pitanjima za očuvanje i unapređenje odnosa između srpske zajednice u Sloveniji sa institucijama Slovenije i Srbije, ali i Republike Srpske. Tako smo u 2017. godini usvojili Strategiju za očuvanje kulturnog i nacionalnog identiteta srpske zajednice u Sloveniji i unapređenje odnosa između srpske zajednice i institucija Republike Slovenije i institucija Republike Srbije i Republike Srpske (Strategija), dok smo u 2018. radili na njenom predstavljanju i promociji. Upravo na osnovu ideja koje su predstavljene u Strategiji, stvaraju se određeni uslovi za veće jedinstvo srpske zajednice u Sloveniji. Što se tiče podrške institucija Slovenije i Srbije NSSS, to je sve na simboličnom nivou. Najveću podršku smo dobili kada je NSSS osnivan, tada su bili prisutni vrlo ugledni predstavnici institucija Srbije i Slovenije, a onda je sve išlo po starom. Kada govorimo o pomoći NSSS, onda uvek mislimo na sve ukupnu srpsku zajednicu, jer NSSS sam za sebe ne bi značio ništa. Bez sistemskih rešenja nema ozbiljnije pomoći srpskoj zajednici niti od Slovenije, niti od Srbije, a sistemska rešenja usvaja zakonodavna i izvršna vlast u obe države. Projektno finansiranje više služi birokratiji matične i domicilne države nego srpskoj zajednici, koja se prijavljuje na određene konkurse za nekoliko hiljada eura s kojima po pravilu nije moguće realizovati prijavljeni projekat, tako da u očima ozbiljnih, postajemo neozbiljni. Kada Srbi u Sloveniji budu imali sličan status kao što ga imaju Srbi u Mađarskoj ili Rumuniji, ili kao nacionalne manjine u Srbiji, tada će se stvari i kod nas postaviti na pravo mesto.

* Koliko ima Srba na prostoru Slovenije i kakva je saradnja među njima?

-U Sloveniji mnogi postavljaju pitanje da li su Srbi u Sloveniji autohtoni narod i da li im po svojoj brojnosti i prisutnosti na ovim prostorima pripada status nacionalne manjine. Na osnovu podataka iz dosadašnjih popisa stanovništva, Srbi u Sloveniji žive nekoliko stoleća i u skladu sa tim kriterijumom bi im mogao pripasti status nacionalne manjine, kao Mađarima, Italijanima pa i Romima. Po podacima iz 2002. godine, kada je bio poslednji popis stanovništva na tradicionalan način i kada su se stanovnici mogli izjasniti i po nacionalnoj pripadnosti, u Sloveniji je bilo 38.964 pripadnika srpskog naroda. Popis u 2011. godini nije bio izveden na tradicionalan način. Upotrebljeni su podaci iz registra stanovništva kojim upravljaju organi nadležni za unutrašnje poslove odnosno matične evidencije. Zbog toga, podaci iz 2011. godine ne prikazuju stvarno stanje pripadnosti nacionalnim zajednicama. Međutim, po drugim kriterijumima, kada se uzme u obzir maternji jezik – srpski ili srpskohrvatski, što je više verodostojno, onda se može tvrditi da je u Sloveniji nešto više od 65.000 pripadnika srpskog naroda. Naravno, zbog državne i društvene nebrige matične i domicilne države Srba u Sloveniji će biti sve manje. Slično, kao u Beloj Krajini u kojoj je po popisu stanovništva iz vremena Habzburške monarhije 1846. godine bilo utvrđeno da na Kranjskem (Sloveniji) živi oko 17.000 “Srbohrvata”, što je predstavljalo oko 3,79 procenata ukupnog stanovništva. U Beloj Krajini Srbi žive više od 400 godina, a naseljeni su bili u Bojance, Marindol, Adlešiče, Paunoviče, Žuniče i Vinicu. U 1880. godini bila je u Beloj Krajini osnovana Srpska pravoslavna crkvena opština i prva osnovna škola na srpskom jeziku. Po popisu Dravske banovine 1931. godine, u Beloj Krajini – pre navedenim selima je živelo 6.745 pravoslavnih Srba i Crnogoraca, a danas je ostalo samo nekoliko, koji se izjašnjavaju kao Srbi. Ako matična i domicilna država ne preuzmu određene korake, sličnu sudbinu će doživet i sadašnji Srbi u Sloveniji.

* Iza očuvanja srpskog nacionalnog identiteta mora da stoji jaka i stabilna država. Kao član Nacionalnog saveta Srba u Sloveniji, kako ocenjujete saradnju te organizacije sa relevantnim institucijama u Srbiji?

-Već u nekoliko navrata smo spomenuli da za očuvanje srpskog identiteta mora da stoji stabilna matična država, kako u ekonomskom tako i u političkom pogledu. Svaka destabilizacija u Srbiji, negativno utiče i na položaj Srba u Sloveniji, ali i u regionu, jer to je sistem spojenih posuda. Sadašnji vidni ekonomski napredak Srbije, što Srbe u Sloveniji izuzetno raduje, ne prati u dovoljnoj meri i institucionalna saradnja. Podsećam, u Srbiji je još uvek važeći Zakon o dijaspori i Srbima u regionu, ali on se ne sprovodi. Zašto je tako, nemamo racionalan odgovor. Krovne srpske organizacije zemalja regiona poslednjih nekoliko godina podsećaju izvršnu vlast u Srbiji da nije dobro ako Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu ne radi u punom kapacitetu, ako nije imenovano vodstvo uprave, ako dijaspora nema adekvatnog sagovornika o brojnim problemima. Saradnja NSSS je odlična s Odborom Skupštine Republike Srbije za dijasporu i Srbe u regionu, pa čak i sa službenicima u Upravi za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, ali oni su ograničeni, jer niko nema nikakvu nadležnost za ozbiljnije dogovore. U sadašnjim uslovima za nas Srbe u Sloveniji je barem jedna dobra stvar, to što imamo kooperativnu ambasadorku i konzularno osobje na Ambasadi Srbije u Sloveniji, koji znaju šta su naši prioriteti, a to je – organizaciono jedinstvo svih relevantnih srpskih društava u Sloveniji i njihova sadržajna konsolidacija – zaključio je gospodin Nikola Todorović u razgovoru za Net Magazin.

(04.05.2019)

http://www.nsss.si/srb/kontakt