CENTRALNI SAVET SRBA U NEMAČKOJ (ZSD)
Transfer znanja - doprinos dijaspore
Organizujemo seriju stručnih savetovanja, sa ciljem da se pospeši saradnja naših preduzetnika sa nemačkim partnerima, da se prodube međusobni kontakti i poboljša stepen informisanosti * U Nemačkoj živi veliki broj ljudi srpskog porekla, ali oni nisu dovoljno integrisani – kaže predsednik ZSD Milan Čobanov
Brojni preduzetnici u Srbiji imaju želju da plasiraju svoje proizvode i usluge na nemačkom tržištu, kao i na drugim evropskim tržištima. Često im u tome nedostaju informacije o nemačkom tržištu i neophodni kontakti. Da bi se to nadoknadilo, Centralni savet Srba u Nemačkoj (ZSD) u saradnji sa Omladinskim savezom Srbije (OSS) organizovao je seriju stručnih savetovanja pod nazivom „Transfer znanja od Nemačke prema Srbiji - Doprinos dijaspore“.
Stručno savetovanje je deo projekta koji finansira Nemačko ministarstvo za razvoj i ekenomsku saradnju (BMZ) i Uprava za saradnju sa dijasporom pri Ministarstvu spoljnih poslova Srbije (MIP). Ono ima za cilj da okupi obe strane u odabranim privrednim sektorima, kao sto su IT i agro-biznis, a da bi obezbedio razmenu informacija i podstakao trajnu poslovnu saradnju. Stručno savetovanje je namenjeno mladim preduzetnicima u Srbiji, a da bi im se približilo nemačko i evropsko tržište. U okviru stručnog savetovanja, učesnici imaju susrete sa iskusnim kolegama iz Nemačke, uključujući i pripadnike srpske dijaspore u Nemačkoj i u drugim zemljama. Oni će moći da se upoznaju sa uspešnim poslovnim modelima i rešenjima u domenu informaciono-komunikacionih tehnologija iz Nemačke i Srbije.
O značaju spomenutog projekta i efektima koji se očekuju za privredan razvoj, razgovarali smo sa Milanom Čobanovim, predsednikom Centralnog saveta Srba u Nemačkoj (ZSD).
-Ovaj projekat za nas ima dvojak značaj. S jedne strane želimo da se pozicioniramo kao inostrani partner mladim srpskim preduzetnicima, da oni nađu put do nemačkog tržišta. Dakle, mi ne odvlačimo radnu snagu već osposobljavamo preduzetnike. S druge strane, testiramo ovaj vid saradnje izmedju Srbije i dijaspore. Važno nam je da kao partner nemačkog Ministarstva za razvoj steknemo iskustvo u finansiranju i sprovođenju ovakvih projekata. Organizacije u dijaspori skoro nikako ne koriste javna sredstva zemlje useljenja za finansiranje svojih projekata. A mogle bi! Možda ih ovaj naš projekat navede na to – ističe gospodin Čobanov.
* Koliko su, po Vama, Srbi u dijaspori umreženi ?
-Zavisi koja dijaspora. Imamo više talasa migracije u zadnjih 50 godina. Ako je reč o novim medijima, onda mladi prednjače. Međutim, pitanje je koji su to mediji i sa kojim sadržajem. Moj opšti utisak je da najveći deo mreža ima zabavni karakter. Poslednje seobe su u dijasporu donele obrazovane i svetske ljude. Oni se umrežavaju na profesionalnoj osnovi i bez nacionalnih okvira. Svako od njih bira s kim i zašto će da se umreži. Oni se umrežavaju po liniji neposredne koristi.
* Centralni Savet Srba Nemačke trudi se da objedini interese 750.000 naših zemljaka (ljudi srpskog porekla iz cele Jugoslavije), koliko se procenjuje da ih ima u toj državi. Kako su Srbi organizovani i do koje su mere integrisani u život u Nemačkoj ?
-Samo građana Srbije u Nemačkoj živi, prema zvaničnoj statistici, 220.000. Drugi su uzeli nemačko državljanstvo ili poseduju državljanstva drugih republika iz okruženja. Organizovanost je na veoma niskom nivou. Procenjujemo da nema više od 200 srpskih klubova. Sadržaji njihovog rada su isti kao pre 30 godina. U klubovima je pretežno izostala smena generacija i oni čekaju modernizaciju. Spomenuta, nova migracija Srba se ne okuplja u tim klubovima. Kod mnogih među njima i nedostaje osećaj zajedništva. Mi ne delimo mišljenje da su Srbi dobro integrisani u nemačko društvo. Pre bih rekao da smo nevidljivi. Srba ima relativno malo u institucijama, politici, školstvu, kulturi ili sportu. Njihove aktivnosti se odigravaju na marginama nemačkog društva.
* Iza očuvanja srpskog nacionalnog identiteta mora da stoji jaka i stabilna država. Kao predsednik Centralnog Saveta Srba Nemačke, kako ocenjujete saradnju te organizacije sa relevantnim institucijama u Srbiji ?
-Za mnoge političke i ekonomske institucije u Srbiji, srpska dijaspora ne postoji kao realna ciljna grupa za njihove aktivnosti. Dakle, kontinuirane saradnje nema. Hteli ne hteli, srpska dijaspora za Srbiju, po mom mišljenju, nije neki posebno interesatan politički ili ekonomski faktor. Da jeste, to bi mi širom sveta već osetili. Jer, politički faktor valja informisati ili manipulisati. Ekonomski faktor valja animirati ili eksploatisati. Za jednu ili drugu opciju, Srbija pre svega mora imati – motiv. Meni, koji već 50 godina živim u Nemačkoj i koji sam relativno politički obrazovan, nikako nije jasno da političke strukture još nisu našle motiv zašto bi trebalo o dijaspori voditi više računa. Navešću samo jedan: samo jedna dobrostojeća, dobro integrisana i patriotski opredeljena dijaspora može i u budućnosti da obezbedi dobar deo deviznog priliva u Srbiju i da time očuva socijalni mir. Ako to nije dovoljan motiv …
----------------------------
Otvaranje vrata za saradnju
Tokom višedecenijskih migracija iz bivše Jugoslavije, neki od migranata i njihovih potomaka su postigli značajan preduzetnički uspeh u zemlji prijema, a neki od njih traže novi poslovni izazov u zemlji svog porekla.
-Stručnjaci iz Nemačke mogu značajno da doprinesu prenosu znanja i osposobljavanju srpskih preduzetnika. Oni mogu da im otvore mogućnosti za poslovni razvoj na jednom izazovnom i kompleksnom tržištu, kao sto je Nemačka. To se radi kroz podsticanje i umrežavanje. ZSD nudi saradnju sa preduzetnicima koji žele na nemačko i evropsko tržište. Ključ uspeha može biti obostrana razmena informacija, inovativnih rešenja ili uspešnih primera iz prakse. Sa ovim našim stručnim savetovanjem upravo to radimo. Nemačka vlada je prepoznala potencijal srpske dijaspore u Nemačkoj i želi da je kroz ovakve projekte uključi u ekonomski razvoj Srbije – kaže Dragana Nikolić, rukovodilac projekta ZSD-a iz Berlina.
(08.11.2017)