KOMPANIJA „TELEGROUP“ LANSIRALA SOTFVER „AGROLIFE“

Kreće digitalizacija u poljoprivredi

Potencijali sa kojima Srbija rapolaže u oblasti poljoprivrede su veliki, ali nisu dovoljno iskoriščeni. Zato je potrebno da više koristimo prednosti koje nam pruža IT, kako bismo uhvatili korak sa svetom – ističe Diana Gligorijević

Srbija ima neslućene potencijale u poljoprivredi. Kvalitet zemljišta sa kojim raspolažemo, klimatske prilike, to je ono što pogoduje razvoju ratarstva i stočarstva. Ali da bismo uhvatili korak sa razvijenim svetom, potrebno je i mnogo više. Država mora prepoznati kao svoj strateški interes da pomogne razvoj ove privredne grane, da se ulaže u navodnjavanje, u protivgradnu zaštitu koja je neophodna… Ali ne manje je bitna i edukacija poljoprivrednika, što podrazumeva praćenje savremenih dostignuća u svetu, mogućnosti koje pruža IT. Kada je reč o poslednjespomenutom, važno je naglasiti da je uveliko u toku projekat “Digitalizacija u poljoprivredi” na kome su zajednički uključene IT kompanije kao što je “TeleGroup” u partnerstvu sa operatorom “Telekom Srbija”, državno ministarstvo poljoprivrede i Privredna komora Srbije. O digitalizaciji u poljoprivredi Srbije razgovaramo se gospođom Dianom Glirogijević, članom Izvršnog odbora i izvršnim direktorom marketinga u kompaniji “TeleGroup”.

-Potencijali sa kojima Srbija rapolaže u oblasti poljoprivrede zaista su veoma veliki. Međutim, oni nisu dovoljno iskorišćeni. U vezi sa tim, važno je naglasiti ono što već sada sagledavamo u poslednje dve – tri godine, a što će tek obeležavati perspektivu. To je da se klimatski uslovi, ali i sam kvalitet zemljišta vremenom menja. I da više ono što je važilo u poljoprivrednoj proizvodnji do pre neku godinu, u budućnosti ne možemo da očekujemo da će da važi – ističe gospođa Gligorijević i nastavlja:

-Svedoci smo brzih promena, ne samo klimatskih nego i svih drugih. Mnoge zemlje, sa daleko manjom predispozicijom za poljoprivredu nego što je Srbija, poput Holandije na primer, prevazišle su našu poljoprivrednu proizvodnju toliko puta da je prosto nepristojno i pominjati brojke. Ako vam kažem da je Holandija zemlja koja najviše investira i najveći je poljoprivredni izvoznik u SAD sa svojom tehnologijom, a ima nepovoljne klimatske uslove i manje kvalitetno poljoprivredno tlo od Srbije, onda možemo da se zamislimo. U slučaju Holandije, mi vidimo da je upravo jedna izuzetno velika saradnja između univerziteta i fakulteta koji se bave kako IT tehnologijama tako i poljoprivredom i mašinstvom, dala dobre rezultate. Pokazuje se da je ta saradnja gde se poljoprivreda u značajnoj meri digitalizuje primenom savremenih tehnologija i novih mašina koje se koriste u pripremi zemlje, dala potpuno drugačije proizvodne rezultate nego što je to kod nas slučaj gde mi i dalje gledamo u nebo i očekujemo da se stvari u agraru dešavaju kao pre 10 godina. To naprosto više neće moći.

* Iskustva zemalja u regionu pokazuju da je od presudnog značaja edukacija i promena svesti, primena i korišćenje informaciono – komunikacionih tehnologija i digitalnih platformi kako bi poljoprivredni sektor Srbije počeo da hvata korak sa svetskim trendovima. Koliko smo u ovom trenutku daleko od tih trendova?

-Nažalost mi jesmo daleko od svetskih trendova. Ono što je svetla tačka, to je definitivno Mašinski faklutet u Beogradu koji je od ove godine planirao, nadam se i realizovao svoju ambiciju da uvede katedru za IT u okviru mašinstva, gde je „Telegroup“ jedan od pokrovitelja ovakve ideje. Mi želimo da upravo njihovom sektoru za mehanizaciju i automatizaciju pomognemo da brže uvedu IT rešenja u konstrukciju novih mašina, da obezbede senzorske uređaje na samim poljoprivrednim mašinama kako bi kroz metodologiju precizne poljoprivrede proizvođači ostvarivali veće prinose i očuvali kvalitet zemljišta.

Dakle, Mašinski fakultet u Beogradu je pokrenuo tu priču, ali poljoprivreda je, bojim se, još uvek negde u pozadini ćekajući i gledajući šta će da se dešava. Što se tiče konkretnih primera saradnje naše kompanije vezane za digitalizaciju u oblasti poljoprivrede, a koje su donele pozitivno iskustvo, želim da spomenem našu saradnju sa Srednjom poljoprivrednom školom u Valjevu kojoj smo dali na korišćenje naš „Agrolife“ softver. Međutim, mi u toj priči još uvek imamo na neki način izazov da se prihvati nov način rada, kroz digitalizovano upravljanje proizvodnjom kroz lagani otpor profesora, a onda samim tim i neinformisanost učenika o tome šta nudi jedan takav poljoprivredni softver koji daje potpuno drugačiju proizvodnju.

Poznato je da meteorološki uslovi mnogo utiču na efekte poljoprivredne proizvodnje. Primera radi, možete imati sjajnu proizvodnju i odlično stanje na terenu sve do juna meseca, a onda u junu dođu poplave i vi onda sve što ste planirali da ćete da požnjete u julu i avgustu ode potpuno u pogrešnom pravcu. Dakle, nemate više adekvatne rezultate onoga što ste planirali. To možete da sprečiti tako što ćete koristiti preciznu vremensku prognozu - naš softver je integrisan sa IBM-ovim rešenjem koje omogućava vremensku prognozu za svaku tablu i parcelu po satima za narednih 15 dana sa preciznošću od 500 metara. Ovo je broj jedan meteo prognoza u svetu. Vi time bukvalno možete i po 10-15 dana unapred da znate šta vam sledi, pa da onda od agronoma tražite i dobijete preporuku šta da uradite. Da se sređuju kanali za navodnjavanje, da se dodatno poveća navodnjavanje ukoliko sledi sušni period... Dakle, imate mogućnost blagovremene reakcije i preventive, a ne da lečite posledice, kada se nešto desi hvatate se za glavu i tražite podršku od države kad je već šteta učinjena. Mi još uvek na neki način pristupamo poljoprivredi kao da ovi podaci nisu na raspolaganju, a oni su tu, i samo neko treba da odluči da deluje preventivno.

* U čitavoj ovoj priči veoma je bitna edukacija ljudi koji se bave ratarstvom i stočarstvom. S obzirom da mobilne aplikacije za poljoprivrednike zahtevaju obuku, hoće li biti organizovane radionice na kojima bi poljoprivrednici mogli da se obuče za primenu „Agrolife“ softvera i ostalih aplikacija koje im omogućava projekat digitalizacije?

-Kao što se pojavio naš „Agrolife“, tako postoje i druga rešenja koja su uslovno rečeno u nekoj meri konkurentna, ali u mnogo većoj meri kompatibilna i idu na ruku poljoprivrednim proizvođačima. Sva ta rešenja i aplikacije naravno da zahtevaju određenu edukaciju i mi lično u „Telegroup-u“ vidimo da je to jedan značajan i važan momenat. Kada je u pitanju obuka i edukacija, Privredna komora Srbije bi trebala da zajedno sa lokalnim samoupravama i regionalnim privrednim komorama preuzme na sebe upravo tu funkciju edukacije. To je uvek krasilo rad Privredne komore Srbije, i ona treba da organizuje kroz svoj odbor za poljoprivredu, koji je vrlo aktivan, edukaciju na terenu, jer oni tačno znaju i ko su sve članice njihovih odbora. Lokalne samouprave takođe imaju podatke o poljoprivrednim proizvođačima i takva sinergija u prenošenju znanja bi značajno doprinela u jačanju svesti o automatizaciji poljoprivredne proizvodnje na efikasan i transparentan način, a „Telekom Srbija“ i „TeleGroup“ su pokazali da kvalitetno vrše obuke koje ne zahtevaju mnogo vremena, a daju prilično dobre rezultate, jer je softver intuitivan i sadrži predefinisane parametre i vodi proizvođača kroz procese na logičan i prirodan način.

* Ono što je osnovno pre svega, to je da poljoprivrednici imaju želju i interesovanje da se edukuju po pitanju digitalizacije i mogućnosti koje im ona pruža. Pretpostavljamo da će Ministarstvo poljoprivrede i Privredna komora Srbije plasirati kampanju o potrebi i benefitima korišćenja aplikacija za upravljanje proizvodnjom?

-Upravo tako. Dakle, mislim da bi neka perspektivna saradnja između Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva lokalne samouprave i Privredne komore Srbije bila najučinkovitija u interesu poljoprivrednih proizvođača, ali i poljoprivrede naše zemlje za koju spomenute institucije, bojim se, na potpuno jednake delove dele odgovornost da li će stvari da ostanu na sadašnjem nivou ili će se pokrenuti i otići u boljem pravcu.

* Koji su dalji koraci, dokle se stiglo sa primenom tih tehnologija? Da li će se organizovati nešto ove jeseni u saradnji sa Privrednom komorom Srbije?

-Što se nas tiče mi dajemo i ulažemo sve svoje napore. Ono što je lepo, to je inicijativa upravo grada Sombora i njihove lokalne samouprave koja nas je pozvala da u novembru mesecu održimo konferenciju, kao što smo održali u Privrednoj komori Srbije u junu mesecu u Beogradu. U saradnji sa gradom Somborom, mi ćemo na ovu konferenciju pozvati i regionalnu privrednu komoru iz Novog Sada, dakle Pokrajinsku privrednu komoru koja je zadužena za Vojvodinu kao i Ministarstvo poljoprivrede i videćemo koliko će oni prepoznati potrebu sinergije. Jer tu, u stvari, dolazi do ključnog momenta. Da li su oni spremni, kao predstavnici države, na sinergiju, ili će i dalje da forsiraju samostalnu aktivnost u svom domenu gde se onda nekako ide paralelnim putevima, a ne u istom pravcu.

* Tu je jako bitna koordinacija ?

-Razume se. To je negde, čini mi se, i na vladi. Premijerka Ana Brnabić je dovoljno jasno govorila o neophodnosti uvođenja IT rešenja u poljoprivredu. Premijerka je žena savremenog obrazovanja i potpuno modernih pogleda na poljoprivredu, na IT, i shvata koliko je važno da IT uđe u sve državne grane gde se radi digitalna transformacija. Njen koncept u kom pravcu treba da se razvija privreda ove zemlje podudara se sa našim. Mi u kompaniji „TeleGroup“ želimo da što šira javnost prepozna važnost IT-a kako bi sve industrije i same dale doprinos u razvoju načina poslovanja – jer digitalizacija i automatizacija poslovanja nisu stvar sutrašnjice, već današnjice. Imamo sopstvene resurse, imamo dovoljno kvalitetnih igrača na našem tržištu koji kada bi se udružili mogu da postignu mnogo, a za to je naravno potreban i drugačiji impuls i svih nas – upravo od privrede, od države i tako dalje.

* Čini se da ponekad izostaje dobra sinhronizacija i komunikacija između različitih ministarstava u okviru vlade?

-To je zato što ne koriste IT alate, jer onda bi u realnom vremenu imali pristup svim podacima i mogli da sprovode sinhronizovane akcije na zadovoljstvo i građana i privrede. Ono čemu je naša platforma posvećena to je jedan cilj – da bude racionalnije i pametnije korišćenje i vremena i energije. Ono što nam ponestaje, to je vreme. Klimatske okolnosti, uslovi poslovanja, sve se toliko brzo menja da naša malina, koja je bila ovako jedinstvena, više nije interesantna. U Holandiji se proizvodi ista takva malina, istina pod plastenicima, ali je proizvode. Takođe u Poljskoj, da ne pričam o Španiji, Portugalu, Maroku... Znači, drugi nas prestižu, jer sve se svodi na brzinu rekacije, plasmanu novih kultura itd. A mi još uvek radimo po principima XX veka, radimo naporno, bez pomagala i gledamo u nebo. To moramo da menjamo, ako želimo da budemo konkurentni u poljoprivredi ili bilo kojoj drugoj oblasti.

* Osiguravajuća društva ukazuju na neophodnost da poljoprivrednici osiguravaju svoje parcele, kako bi u slučaju elementarnih nepogoda mogli da budu obezbeđeni i obeštećeni od eventualne štete. Ipak, malo je poljoprivrednika koji se odlučuju na ovakav vid preventivne zaštite svoga truda?

-Ljudi ne gledaju šta sve mogu sami da urade bolje i kvalitetnije. I to je veliki problem države koja treba transparetno da komunicira šta je njezina odgovornost, a šta samog poljoprivrednog proizvođača. Osiguravajuća društva imaju dobre pakete, međutim proizvođači često delaju po sistemu „neće to meni da se desi“. Zato smo kroz Agrolife aplikaciju ponudili i uslugu osiguranja kako bi olakšali komunikaciju interesnim stranama.

Treba takođe reći da „Agrolife“ omogućava i elektronsku verifikaciju za poljoprivredne proizvode organskog porekla, što je važno za plasman organskih proizvoda na Evropsko i svetsko tržište i povećanje izvoznih kapaciteta.

* Na koji će način poljoprivredni proizvođači moći da u praksi primenjuju aplikaciju „Agrolife“? Kako će ona biti korišćena u komercijalnom smislu, koliko će korišćenje te aplikacije koštati i kakvi će biti uslovi plasmana te aplikacije na tržište?

-Mi smo u tom segmentu tehnološki partner preduzeća „Telekom Srbija“ koji kroz svoj „oblak“ omogućava korišćenje softvera Ministratvu poljoprivrede i lokalnim samoupravama po sistemu mesečne pretplate. Sa druge strane individualnim proizvođačima i zakupcima državnog zemljišta je omogućeno za sada besplatno korišćenje Agrolife Android aplikacije koju mogu skinuti sa Play store-a i konačno početi da vode Knjigu polja i plodoreda u realnom vremenu sa bilo kog pametnog uređaja bez papira i olovke. Telekom Srbija daje dobre pogodnosti i uslove za ovaj moderan servis. Gospodin Branko Stefanović sa svojim timom iz Telekoma Srbija je prava adresa kada je prodajni segment u pitanju, a mi smo kao tehnološka kompanija koja je razvila Agrolife alat za poljoprivredu tu da damo punu podršku u daljoj primeni i edukaciji krajnjih korisnika. Ovo je naš doprinos digitalizaciji poljoprivrede u Srbiji – zaključila je gospođa Diana Gligorijević u razgovoru za Net Magazin.

(15.10.2018)

------------------------------------------------------

Otpori koče napredak

Govoreći o preprekama u primeni novih tehnologija u poljoprivredi, menadžer za marketing komunikacije kompanije „TeleGroup“ Marijana Gobeljić ističe da postoji izvestan otpor prema novotarijama:

-Ljudi su prosto skloni da se učaure u svojoj zoni komfora, i kad god je nešto novo potrebno primeniti u svakodnevnom radu tu dolazi do otpora. Prilagođavanje novotarijama je proces i putovanje koje traje, a koje donosi fantastične rezultate kad se povuče crta. Čak i tehnološki svesne i zrele organizacije nisu „lake na promene“, a kamoli manje kompanije i u kontekstu teme poljoprivredni proizvođači koji su okupirani egzistencijom i opstankom. Međutim, ono što poslovni ljudi treba da razumeju, jeste da su tehnologije u XXI veku prirodan činilac poslovanja svih industrija i skrojene su tako da budu jednostavne za korišćenje, a sa druge strane pružaju mnogo u delu podizanja operativne efikasnosti i kreiranju novih načina za plasman i prodaju roba i usluga.

Agrolife je upravo to, analitički alat koji omogućava automatizovano upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom i svim vrstama zemljišta. U praksi to znači da poljoprivredni proizvođači konačno mogu da u realnom vremenu preko pametnog telefona ili tableta dok su na terenu vode svoje Knjige polja i da na klik prate realizaciju plana poljoprivredne sezone – od oranja do žetve. Bilo da je reč o homogenoj parceli ili lokacijski distribuiranom zemljištu, softver generiše podatke o ukupnoj površini zemljišta sa kojim proizvođač raspolaže, zasadima, planu setve, žetve, neophodnim troškovima goriva, semena, daje preciznu vremensku prognozu za svaku tablu i parcelu, kroz sistem alarma upozorava na pojavu biljnih bolesti, prati rad i kretanje poljoprivrednih mašina, upotrebu inputa i daje mogućnost preciznog đubrenja i navodnjavanja. Sve ovo utiče na dobar prinos proizvođača. To je poenta, a ne softver po sebi. Drugo, Ministarstvo poljoprivrede i lokalne samouprave kroz Agrolife mogu da u realnom vremenu upravljaju informacijama o vrsti i ukupnoj površini zemljišta na teritoriji države, postojećim i planiranim zasadima, prodaji i iznajmljivanju zemljišta, a najvažniji benefit u kontekstu poljoprivrednog zemljišta jeste očuvanje kvaliteta zemlje kroz kontrolisan plodored koji aplikacija omogućava, čime se podiže konkurentnost domaće poljoprivrede.

Novo doba vrednuje znanje i pametan način rada. Kada ovo osvestimo, domaća poljoprivreda će ubrzati proces digitalizacije, a naša misija je da kroz kontinualnu edukaciju pomognemo svim interesnim stranama da razumeju koncept digitalne transformacije poslovanja, a naš Agrolife je prvi korak u digitalizaciji procesa poljoprivredne proizvodnje.