NET MAGAZIN U AMSTERDAMU



Grad greha i dobroga piva
 
Ako bi postojala titula „najdemokratskijeg“ grada u Evropi, ona bi možda pripala – Amsterdamu. Čovek se u najvećem gradu Holandije zaista oseća slobodan kao ptica na grani. Čak i previše slobodan. A kada se nečemu granica pređe, onda to postaje antipod. I ljudi više uživaju u spoznaji da im se nešto formalno ne brani, nego u tome da rade ono što žele. 
 
Koga, recimo, briga za legalizovanu marihuanu i prostituciju? U ovom ludom svetu, u najbizarnijem od svih vekova, teško da čoveka više išta može da egzaltira. Ali Holanđani dobro znaju šta rade i zašto to rade. Zbog love, razume se, jer ljudi će uvek posećivati burdelje i pušiti „travu“, pa ako to već čine, onda je bolje da plaćaju i porez državi. Kada je biznis legalan, lakše će se držati pod kotrolom, što uključuje i kontrolu nad zdravljem ljudi. Možda deluje paradoksalno, ali pragmatični državni činovnici zemlje vetrenjača znaju za jadac.
 
Amsterdam je čudnovat grad, to vam je „Venecija severa“ sa preko 100 kilometara kanala, oko 90 ostrva i 1500 mostova. Leti vam nije preterano vruće, zimi odviše hladno, ali vlaga, taj prokleti izazivač reume, uvlači se lagano u kosti. U Amsterdamu ne može živeti ko nije navikao na takvu specifičnu klimu, ali uspete li  da postanete autentični Amsterdamac, sve vam je prilično kul.
 
amsterdam-net-magazin-1
 
Živeti u Amsterdamu bez automobila sasvim je moguće, ali bez bicikla – nikako ne ide. Dvotočkaši su toliko popularni, da im se svi sklanjaju s puta, Njegovo Visočanstvo Bajs ima prioritet na svim pravcima, a voze kao kamikaze. Amsterdam bi bez biciklista bio nezamisliv, baš kao bez crvenih fenjera ili lala koje se prodaju skoro na svakom kanalu.
 
Amsterdam i jeste i nije na moru. Jeste, jer Zojderski zaliv u suštini predstavlja deo Severnog mora, nije jer zvanično – barem na kartama – isti je zaliv ucrtan kao Ejselsko jezero. Ali je pomorstvo udahnulo život gradu, u kombinaciji sa trgovinom, u ona stara vremena kada Holandija bejaše kolonijalna sila. Taj status pomorstva čuva Amsterdam i danas, pa je posle Roterdama ovo najveća holandska luka i jedno od značajnijih trgovačkih odredišta Evrope. Grad je inače dobio ime po rečici Amstel, a sam naziv grada označava branu na Amstelu. Izraz „DAM“, odnosno BRANA, duboko je ukorenjen, pa se tako i glavni gradski trg naziva Dam, a sa njega se najvažnije ulice kotrljaju u svim pravcima. 
 
U Amsterdamu ima za svakog ponešto. Za ljubitelje umetnosti, tu su slavni muzeji sa slikama Rembranta, Van Goga i ostalih holandskih majstora, za romantične parove tu su krstarenja živopisnim gradskim kanalima - vodenim ulicama, za pivopije tu je najbolje pivo na svetu, za neiživljene i nastrane tipove – Četvrt crvenih fenjera... Ogromna bujica turista gotovo danonoćno sliva se ulicom Damrak ka istorijskom jezgru grada, gde su smeštene najvažnije atrakcije i znamenitosti. A da je skupo – skupo je, posebno nama koji dolazimo iz ove sirotinjske Srbije. Sve što valja i što je brend ima i svoju cenu, a oni koji bi da se bave klošarenjem nisu ni dobrodošli u Holandiju, zemlju vrednih i srčanih ljudi.
 
Amsterdam nije tipična slika za holandski ram, ali ko poseti Holandiju a ne svrati u grad greha i smeha, taj kao da nije ni bio u zemlji lala. Jedan dan u Amsterdamu je vredniji nego hiljadu dana u nekom gradu koji se odlikuje ordinarnim provincijskim mirom i bljutavo isplaniranom svakodnevnicom. 
 
(26.07.2014)