INTERVJU    DR.  DUŠAN  COGOLJEVIĆ

Obrazovanje  po  vrhunskim  standardima

Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo (VŠPEP) koja ulazi u desetu godinu postojanja uspešno se pozicionirala kao jedna od vodećih edukativnih institucija u Srbiji

Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo (VŠPEP) nastala je iz potrebe tržišta za kvalitetnim, visokoobrazovanim, praktičnim znanjima potkovanim i sposobnim stručnjacima iz oblasti poslovne ekonomije, preduzetništva, finansija, bankarstva i osiguranja. Reč je o školi koja svoje studente osposobljava za samostalno vođenje posla, rešavanje problema i uspešno poslovanje. Akcenat je na sinergiji tradicionalnog učenja, inovacija savremenog doba, kvaliteta nastavnog programa i brzine usvajanja novih veština i sposobnosti u oblasti delanja. Nastavni programi prate svetske tokove i trendove, kako bi studenti već i tokom studija postigli konkurentnost na domaćem i inostranom tržištu rada. Podrška realizaciji ovakvog pristupa obrazovanju je iskusno i visokoobrazovano nastavno osoblje, male mentorske grupe, dinamika učenja koja prati i poštuje individualnost i interesovanja svakog studenta radi što boljeg i efikasnijeg usvajanja neophodnih znanja, kao i organizovane prakse u vodećim bankarskim i privrednim organizacijama i institucijama u zemlji i šire.

O aktuelnom trenutku ove prestižne obrazovne ustanove, prošlosti koja zaslužuje poštovanje i budućnosti u koju ulaze sa mnogo optimizma, govorili smo sa gospodinom doktorom Dušanom Cogoljevićem, osnivačem, koji je najzaslužniji za velike uspehe koje je VŠPEP ostvarila na ispunjenju svoje vizije i misije.

* Poštovani gospodine Cogoljeviću, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo ostvarila je zavidan ugled i reputaciju u sferi obrazovnih institucija. Početak je bio težak, kada se sada osvrnete na postignute rezultate šta biste izdvojili kao ono čime se najviše ponosite?

-Što se tiče obrazovanja, ja sam u obrazovanje ušao 2005. godine sa Visokom školom za poslovnu ekonomiju iz Čačka, tako da sam tada počinjao da stičem neka iskustva u sferi obrazovanja. Pre toga sam radio u privredi, 30 godina bio radno angažovan u jednoj spoljno – trgovinskoj firmi gde sam bio rukovodilac i direktor dugi vremenski period. Sticajem okolnosti ja sam ušao u ovu priču, imajući u vidu da sam poznavao veliki broj profesora, i oni su mi dali ideju da krenemo u ovu avanturu. Tako je godine 2005. osnovana Visoka poslovna škola, sa sedištem u Čačku. To je, međutim, bila strukovna škola, a na tržištu se tražilo i nešto drugo, tražila se akademska škola. Zato smo 2008. godine pokrenuli inicijativu da napravimo visoku školu akademskih studija. Te godine u julu mesecu krećemo sa registrom, sa upisom. U prvom trenutku imali smo samo smer za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo. Za ovih nekoliko godina, radeći u obrazovanju stekao sam određeno iskustvo, naravno nove prijatelje, nove kolege, i u okviru svega toga sam se uklapao na neki način u sve ove trendove kada je obrazovanje u pitanju. Od 2008. godine do današnjeg dana (mi smo sada faktički ušli u desetu godinu postojanja) bilo je teško. Bilo je teško na ovom tržištu, zato što imate dosta nelojalne konkurencije. Nažalost, naša država to prepoznaje ali ne reaguje, pa su sve one škole i obrazovne institucije koje rade u skladu sa zakonom objektivno u veoma velikom problemu. Ovi drugi pokušavaju na neki drugi način, lakše da dolaze do studenata a - složićete se - svaki student više voli da manje uči a što pre da dođe do fakultetske diplome. Kod nas je to potpuno drugačije, ali bez obzira mi smo zadovoljni sa upisom, sa našom upisnom politikom, i sa načinom kako radimo.

* Koliki broj studenata trenutno pohađa VŠPEP i koja je projekcija razvoja u narednoj školskoj godini po tom pitanju ?

-Kada smo počinjali sa radom, mi smo već tada imali svoju filozofiju razmišljanja, hteli smo i želeli smo da dođemo do našeg univerziteta, da sami budemo i osnivači tog univerziteta.   Ipak, u poslednje vreme to je stvarno dosta otežano iz raznoraznih razloga koje ne bih komentarisao, ali nešto kasnije vratiću se na tu temu. Hronologija našeg razvoja bila je takva da smo 2008. godine imali samo jedan smer  - poslovna ekonomija i preduzetništvo, a pre 3 godine smo dobili i smer finansije, bankarstvo i osiguranje, da bismo u ovoj godini uključili i smer pravo. Na putu smo da dobijemo i smer poslovna informatika. Ono što je najbitnije, očekujemo da dobijemo akreditaciju za poslovnu informatiku do kraja ove godine, tako da ćemo u celoj toj priči zaokružiti ono čemu smo težili, a u toku 2019. godine bićemo u sastavu jednog univerziteta.  Mi imamo akreditaciju za 1500 studenata, toliko ih brojimo. Među našim studentima takođe se nalaze i studenti iz inostranstva. S obzirom da smo dobili i školu “na daljinu” (tzv. online studiranje) na putu smo sa nekim zemljama da obezbedimo još veći priliv tih studenata “na daljinu”. Imali smo bezbroj pokušaja da obezbedimo našim budućim studentima iz afričkih zemalja da dođu kod nas da studiraju, međutim nismo uspeli to da uradimo. Razlog je što  naša država nije voljna da takvim studentima odobrava vize, s obzirom da oni dolaze iz nestabilnih krajeva i delova sveta. Država vodi svoju politiku, i možda je i u pravu zašto je to tako. Inače, u kontaktu smo sa  dosta zemalja u vezi buduće saradnje i školovanja kod nas.

* Osluškujete potrebe privrede, proizvodite stručne kadrove kojima su nakon završene škole otvorena vrata mnogih kompanija ?

-Mi imamo ugovore sa veoma velikim brojem kompanija, tako da studenti koji završavaju naš fakultet imaju veoma veliku prolaznost kod tih zapošljavanja. Moram da se pohvalim da svuda gde se god sprovode ozbiljna testiranja prilikom konkurisanja za posao, naši studenti imaju veoma mnogo uspeha na testiranjima i zapošljavaju se. Tako da je naša formula nešto drugačija za razliku od drugih visokoškolskih instutucija, iz prostog razloga zato što mi u našem nastavnom planu i programu potenciramo praktičnu nastavu (praksu). U poslednjem vremenskom periodu veoma se često spominje izraz dualno obrazovanje. Mi dualno obrazovanje u oblasti ekonomije i prava radimo na jedan drugačiji način. Znate, dualno obrazovanje, onako kakvog ga obično zamišljamo, podrazumeva se samo u onim delovima gde ima privrede. Naša privreda je takva kakva jeste, možda će u narednom periodu to poprimiti mnogo veće razmere, međutim mi sada radimo dualno obrazovanje na naš način, preko praktikuma, tako da naši studenti kada završe školu slobodno mogu da rade na svim poslovima gde god su banke, osiguravajuće kuće, razna druga preduzeća itd.

* Dominantni ideal kome su za proteklih 70 godina težile mnoge generacije jeste – uhlebljenje u državnoj firmi. Tome, čini se, polako dolazi kraj jer sve više dopire svest o potrebi savremenog čoveka da postane preduzetnik ?

-Naravno, mi smo već i preduzeli u tom pravcu nešto. Mi smo prošle godine prvi put iznedrili   jednu aktivnost koja se zove Mladi preduzetnik. Mladi preduzetnik je naša ideja, i mi idemo iz srednje škole gde edukujemo đake, gde će oni praviti svoje biznis planove, svoje projekte koje će raditi. Mi smo to do sada radili sa trećom i četvrtom godinom, međutim od ove godine tu našu aktivnost koja se zove Mladi prezuzetnik prepoznala je država, i mi smo od 5.880.000 dinara koliko je koštao taj projekat dobili 50% sredstava od države, da to sada na jedan drugačiji, još kreativniji način radimo. Mi smo krenuli sa tom aktivnošću na taj način što mi upravo vršimo edukaciju od prve godine srednje škole. Ne može se postići da đaci u srednjoj školi sa trećom ili četvrtom godinom dostignu taj nivo znanja i svega toga, tako da mi pokušavamo da od prve godine srednje škole (ove godine je 12 gradova u pitanju, sledeće godine biće ih mnogo više) na taj način edukujemo decu da počnu da razmišljaju preduzetnički, da prave svoje firme, da rade i tako dalje. Ovo što se tiče državnih firmi i državnih institucija, mislim da to sigurno nije put, mada i za njih imamo put i način kako i na koji način oni mogu dalje da se edukuju, da rade, da se uključuju u posao. Međutim, moramo da kažemo da nema baš preveliko interesovanje za sve one koji rade u državnim institucijama, jer oni su na neki način zaštićeni, ali ne znamo dokle, verovatno ne tako dugo.

* Kakvi su planovi za budućnost ?

-Što se tiče planova, već sam spomenuo da ćemo 2019. godine biti u fazi reakreditacije, tada treba da uđemo u sastav univerziteta. Imamo više ponuda, izabraćemo svakako najbolju. To je otprilike naše razmišljanje, da naši studenti još više stiču određena znanja, da napravimo još više kontakata sa drugim visokoškolskim instucijama iz Evrope i sveta. Ja moram da dodam da smo mi jedina visokoškolska institucija koja ima Međunarodnu godišnju konferenciju, ona je nedavno održana u beogradskom hotelu “Holiday Inn”, i moram da kažem da smo mi jedini u državi Srbiji koji smo uspeli da dovedemo i Ruse i Amerikance za jedan sto, kako za naučni sto, tako i za onaj naš zajednički, gde smo diskutovali, družili se i ručali. Nauka pomiruje sve. Ove godine održali smo našu 6. Međunarodnu konferenciju, koja je već zauzela svoje mesto. Pored toga, mi imamo naš časopis “International Review” koji je sada na nekom načinu čekanja za indeksiranje, čeka se samo citiranost iz tog časopisa, to bi bio drugi časopis u Srbiji u DH polju, da je na Tompsononoj listi. To su značajni pomaci, moram da naglasim da nijedna državna institucija to nema kod nas. Mi to radimo, mi ulažemo, investiramo i još više ćemo ulagati. I moram da kažem da je naš fakultet prepoznat po debati.   Mi smo 2016. godine bili evropski prvaci u debati, a te iste godine postali smo svetski vicešampioni u debati. I na kraju, kada je sport u pitanju, univerzitetski prvaci Evrope su članovi našeg fakulteta i našeg šahovskog kluba. Ne znam da li još neka visokoškolska institucija može da se pohvali sa tim našim dostignućima na tim poljima – zaključio je gospodin Dr. Dušan Cogoljević u razgovoru za “Net Magazin”. 

(06.11.2017)