"GVARNERIUS" OVE GODINE OBELEŽAVA DECENIJU I PO RADA
Hram kulture i umetnosti
Dobar glas daleko se čuje. A glas o Ustanovi kulture „Gvarnerius“ prevazišao je granice naše zemlje! Centar lepih umetnosti kojeg je osnovao naš proslavljeni violinista, maestro Jovan Kolundžija, ponosi se sa mnoštvom umetničkih projekata i velikim brojem talenata kojima su pomogli da se afirmišu. O aktivnostima ove Ustanove kulture od nacionalnog značaja govori gospođa Miljana Kolundžija, jedan od rukovodilaca Centra lepih umetnosti i supruga našeg maestra.
• Centar lepih umetnosti „Gvarnerius“ ove godine obeležava jednu i po deceniju postojanja. Kada biste sumirali sve što je do sada učinjeno, čime se najviše ponosite?
-Ponosimo se sa svih 850 ostvarenih umetničkih projekata tokom prethodnih četrnaest godina. Možda bih izdvojila "Takmičenje violinista", "Izložbu koja svira"- prvu izložbu najskupocenijih violina na Balkanu, prvi međunarodni festival elektronske višemedijske umetnosti AOS, na kojem su učestvovali autori iz čitavog sveta, takmičenje mladih talenata klasične muzike "Nagrada Gvarnerijusa" za soliste i kamerne ansamble, Festival kamerne muzike, koncerte iz ciklusa "FMU I GVARNERIUS NAGRAĐUJU", koncerte najboljih studenata FMU koji će se ove godine održati petu godinu za redom, zatim organizaciju koncerata velikih inostranih umetnika poput Albana Gerharta, Nikolas Kleptona, Kšištof Pelefa, Judžin Čoj, Stivena Gutmana itd.
• Godine 2013. odlukom Vlade Republike Srbije, „Gvarnerius“ je dobio status Ustanove kulture od nacionalnog značaja. Šta to znači za Vas i da li je to priznanje pratila i neka vrsta konkretne pomoći od države?
-Status Ustanove kulture od nacionalnog značaja nam puno znači jer je "Gvarnerius" prepoznat kao Ustanova kulture koja je, pre svega, usmerena na kvalitetne programe i daje veliki doprinos Beogradu na polju kulture. A sa druge strane, na veliku našu žalost, izostala je svaka pomoć države, štaviše pre dobijanja tog statusa "Gvarnerius" je na konkursima Ministarstva kulture dobijao simboličnu pomoć, a posle dobijanja statusa više ni tu simboličnu pomoć nismo dobijali.
Miljana Kolundžija
• „Gvarnerius“ je neprofitna insitucija, ali za njeno funkcionisanje potrebna su materijalna sredstva. Koliko mogu da pomognu sponzori?
-Da, tako je, potrebna su materijalna sredstva i sponzori. Svuda u svetu postoje mecene, sponzori i donatori koji stoje iza umetničkih projekata. Po pravilu to su moćne kompanije i bogati ljudi, mada nije zanemarljiv ni broj malih kompanija koje žele da se reklamiraju putem pravih kulturnih vrednosti. Države u svetu motivišu takve sponzore jer oni dobijaju značajne poreske olakšice. Kod nas to nije slučaj, po pravilu, velike kompanije - osim par izuzetaka - ne sponzorišu kulturu i pre će podržavati komercijalne projekte, da ne kažem projekte gde kultura nije ni kročila... a da ne govorim da takvim projektima sponzori nisu ni potrebni jer sami sebe isplate. Volela bih da nije tako i da ova zemlja bude prepoznata kao zemlja talenata kako u sportu tako i u kulturi, kao što je to nekada davno bila. U današnje vreme baviti se kulturom znači imati dovoljno entuzijazma, odreći se mnogo čega, pomažete se sopstvenim sredstvima i kreditima i sve to u nadi da će doći bolje vreme...
• Kako ocenjujete saradnju sa gradom Beogradom, i kakva su Vaša iskustva sa Ministarstvom kulture?
-Odgovor na ovo pitanje bih počela čuvenom rečenicom "Ne pitajte šta država može da uradi za vas nego šta vi možete uraditi za državu". Mi smo za državu i Grad Beograd uradili puno, od osnivanja pa do danas. Sopstvenim sredstvima uradili smo rekonstrukciju i adaptaciju prostora koji pripada Gradu, koji je pre toga služio kao magacinski prostor gde su prodavci na tezgama na Bajloni pijaci odlagali robu. Iako pod zaštitom spomenika kulture, to je bio ruiniran prostor, a danas posle svega što smo uradili on spada u najlepše kamerne prostore. Mi i danas plaćamo zakup za taj prostor kao i sve režijiske troškove. U najvećem slučaju sami finansiramo i projekte koji se ovde održavaju i to sredstvima osnivača Jovana Kolundžije, koji sve svoje honorare sa koncerata u zemlji i svetu ustupa "Gvarneriusu". Pored svega toga, "Gvarnerius" i danas zauzima jedno od najznačajnijih kulturnih mesta u Beogradu. A šta je država uradila za "Gvarnerius"? Dodelila je titulu Ustanove kulture od nacionalnog značaja i zahvalni smo joj na tome. Sekretarijat za kulturu grada Beograda nam pomaže, doduše skromnim iznosima, za projekte u kulturi za koje konkurišemo jednom godišnje. Od Ministarstva kulture u poslednje dve godine nismo dobili ni dinara. Za razliku od zapadnih zemalja, gde se motiviše privatni sektor u kulturi, u cilju omogućavanja radnih mesta umetnicima, očuvanja talenata u zemlji i na kraju rasterećenje budžeta države, ovde to nije slučaj. Privatni sektor u kulturi kao i da ne postoji za državu.
• Kako biste ocenili stanje u našoj kulturi?
-Pre svega žalosno! Naši talenti, ako imaju sreće, napuštaju zemlju i ostvaruju svoje karijere u inostranstvu. A opet, oni koji nemaju tu sreću, najčešće su prepušteni sami sebi i nestaju sa scene jer nije imao ko da ih vodi na tom putu ka slavi.
• Planovi za 2016. godinu?
-Uprkos svim gore navedenim teškoćama, "Gvarnerius" nastavlja sa svojom misijom predstavljanja najboljih talenata, organizujući im koncerte i promovišući ih. Za njih organizujemo i majstorske kurseve i dajemo korisne kontakte. Dalje ih pratimo...biće mnogo koncerata mladih sjajnih umetnika.
Ove godine planiramo i da unapredimo saradnju sa zemljama iz regiona na polju muzike, slikarstva i multimedijalnih projekata. Biće održan i međunarodni festival harmonikaša. Svake godine predstavljamo jednu stranu zemlju kroz njenu umetnost, ove godine to će biti Republika Koreja koja puno ulaže u svoje umetnike. Održaće se i premijera monodrame "Kraljica Draga", autorke i rediteljke Zorice Simović, tradicionalni festival tanga kao i koncerti umetnika iz Kanade, Austrije i Libana i svakako veliki broj humanitarnih koncerata.
Na kraju ovog razogovra, gospođa Miljana Kolundžija je podsetila da "Gvarnerius" ove godine organizuje i gala koncert maestra Jovana Kolundžije – „50 godina na sceni" u Sava Centru, gde će nastupati uz Simfonijski orkestar RTS-a.
(15.01.2016)
.