REPORTAŽA SA APENINA

Dvorac Solfanjano

Mesto za regenerisanje duše i tela u srcu zelene Umbrije

U srcu zelene Umbrije, na koji kilometar od Asizija i Peruđe, smestio se zamak Solfanjano. Njegova istorija počinje u dalekoj prošlosti, od 1000. godine, a potom se nastavlja kroz doziđivanje u 12. veku. Ovakav kakvog vidimo danas, zamak je nastao 1563. godine. To je mesto veoma bogato istorijom i ona je ispisivana simbolima trajanja na razne načine, kao svedočanstvo protoka vremena.

                                             Dvorac                                                                                                                       Park                                                                           Unutrašnjost dvorca 

Prostori ove strukture, i spoljašnji i unutrašnji, veliki su, velelepni. Na 60 hektara ukupnog prostora smestio se dvorac od 7000 kvadratnih metara, u valovitoj dolini. Sa jedne njegove terase „Satnog trga“ gleda se u „Italijanski vrt“ koji datira od pre 300 godina, gde je postavljena kupola u metalu sa ugraviranim „svetom“. U pitanju su likovi zajednice svetskih rasa. Sat na zidu dvorca stao je 1563. u 12,30 h i ostao tako da pokaže gostu da je na ovom kutku vreme stalo i da ko stigne tamo može da sakuplja čistu energiju i lepotu.    

Preko materijala zidova dvorca raspoznaju se razne epohe koje su se smenjivale i nastavljale istoriju. Dvorac je upisan u katastar 1816. godine. Prolazili su tamo kraljevi i ličnosti koje su ispisale istoriju Italije. Sve liči na jedan broš ugrađen u zelenilo prirode, arhitektonski urađeno do savršenstva, bajka koja je opipljiva i spolja i unutra.

Dvorac je oduvek bio privatno vlasništvo, a poslednji su ga kupili 2005. godine bračni par Paskvale i Kjara i restaurirali kompletno, sa apsolutnim poštovanjem nacionalnih pravila o restauriranju istorijskih dimora (počevši od 2006. u narednih 12 godina). Gazda dvorca je najveći italijanski proizvođač cementa, ali i u svetu poznati privrednik. Razmišljao je da kupi jednu luksuznu jahtu, ali i shvatio da voda, odnosno vlaga nije dobra za ljude koji su u izvesnim godinama. Tako je kupio taj biser, koji je bio zapušten. Paskvale je napunio 94 godine i ima vulkansku energiju, kako pričaju njegovi saradnici. Gazdine ćerke Paola i Frančeska nastavljaju delo koje su započeli njihovi roditelji. Niko od porodice ne živi u dvorcu i želja im je da ga ponude svetu.

U okviru 60 hektara terena koji okružuje dvorac postoji vinarija, restaurirana. Trinaest hektara je pod vinogradima, tri hektara maslinjaka. Ima i poljoprivrednih kultura – pšenica, suncokreta, šafrana... Ne nedostaju ni košnice, a med je izuzetnog ukusa jer se pčele hrane zdravim polenom raznih vrsta. Sve je nedodirnuta priroda i sve se uzgaja bez ikakvih hemijskih proizvoda.

U dvorcu za trpezom samo se servira zdrava hrana, sa terena. Ovde se ne ide ka zaradi, jer to nije ni mogućno u tako velikoj i skupoj za održavanje srtrukturi. Organizovani događaji i turisti sa bogatim džepom tek treba da počnu pristizati. Ovde je akcenat na zdravoj energiji koja objedinjuje sveukupnost ovog mesta sa harmonijom univerzuma. Vlada „filozofija sentimenta“, „energije i lepote“.

Čarolija o kojoj pričamo ugostila je, odmah nakon otvaranja za publiku, nekoliko svetski poznatih ličlnosti koje su želele da baš ovde organizuju za svoje prijatelje neke najlepše dane svoga života, venčanja, rođendane, i uvek sa izuzetnim poštovanjem privatnosti. Ovo nije mesto na kojem se pretenduje promocija svoga života, ovde dolaze oni koji žele da oplemene svoj život u savršenstvu prorode, ambijenta, lepote i ljubavi. Tu se venčao neki slavni građanin sa drugog kontinenta, napravio slavlje za 900 osoba, ali taj događaj nije snimila kamera da bi postavila snimak na medijske mreže. Ovde je čovek onoliko svoj koliko želi.

                    Harmonija prirode i arhitekture                                                                                       Vino vrhunskog ukusa  

Sveukupni ugođaj prati vino, belo i crno, ukupno sedam etiketa, zadivljujućeg kvaliteta i ukusa, od autohtone loze „greketo“. Pravi se i blend sa „pino griđo“, sa sertifikatom o poreklu i specifičnostima teritorije. Trideset hiljada flaša od jedne berbe, ne možeš ga kupiti u nekoj enoteci, možete ga konzumirati u ne mnogo luksuznih restorana u Italiji ili nekim hoteskim restoranima vrhunskog nivoa. Probali smo četiri vrste, teško je opisati, možda je bolje pokazati čitaocu flašu koja nosi godinu 1563, od kada postoji dokument o zamku, uklesan u zidu zamka, ili onu iz 2013. sa etiketom„Iluminato“ u znak poštovanja i zahvalnosti vlasniku zamka. To su flaše u veoma ograničenom broju; ako postoji tečno zlato, onda smo to okusili.

Tipični proizvodi ovog kraja koji se služe gostima su crna pečurka „tartufo“, maslinovo ulje, suncokretovo ulje, šafran, med, sirevi od ovčijeg mleka, salame i pršuta umbrijska, od svinjskog i mesa divlje svinje, izuzetnog ukusa.

Čarolija starog, inoviranog i luksuznog novog u savršenstvu je u svakoj sobi – u salama za prijem, u salonima za odmor. Stolovi u sali za ručavanje napravljeni su od starih burića nađenih u zamku kada je kupljen. Svaka soba sa pogledom na zeleno, praznik za oči i dušu. Kupatila su istinska remek dela, umetnost u mermeru i raznim materijalima, u sveukupnoj lepoti i kompoziciji istorijskih tokova. U ovoj otmenoj dimori privilegija je samo ući i osmotriti je.

Dvorac Solfanjano u svom vlasništvu ima i Akademiju „Monaćeli“ za koju jedna multinacionalna firma proizvodi preparate za kosu. Oni su prirodni, bez ikakvih hemijskih dodataka, pa se naš domaćin pohvalio da te proizvode koristi i Ivanka Tramp, Rafael Nadal, a u zavisnosti od potreba za održavanje ili poboljšanja kvaliteta kose proizvod se može personalizovati.

To je razglednica tog mesta za odmor. Blagostanje, luksuz, rafiniranost u ekskluzivnosti, u savršenom okruženju pejzaža, gde je teško ne iskazati emociju. Sa takvom porukom Dvorac Solfanjano otvara vrata posetiocu sveta.

                                                              Tekst i fotografije: Milica Ostojić (Rim)

 Maj 2022.