INTERVJU   PROF DR ZORA IGNJATOVIĆ

Preventiva je najbolji lek

Zdravlje je najveće bogatstvo. Da bismo ga imali i sačuvali, treba da budemo edukovani i odgovorni prema sebi. Osnova dobrog zdravlja leži u preventivi, kako ističe naša sagovornica, prof. dr Zora Ignjatović.

-Svakome bih savetovala povremene preventivne i sistematske preglede. Znači, bar jednom godišnje treba da izvadimo krv, da posetimo lekara opšte prakse i uradimo pojedine specijalističke preglede koji se savetuju prema uzrastu, polu i porodičnoj anamnezi (tu spadaju na primer godišnji ginekološki pregledi, urološki pregledi, kolonoskopija (detaljan uvid u stanje debelog creva), oftalmoloski pregled itd – kaže gospođa Ignjatović i dodaje:

-Iz ugla oftalmologa, odrasli bi bar jednom godišnje, sem odredivanja dioptrije, trebalo da izmere očni pritisak i da provere stanje na očnom dnu (očni zivac, mrežnjača i krvni sudovi oka), a deca bi takođe mnogo pre polaska u školu trebalo da provere vid, jer se slabovidost na primer takozvano "lenje oko" najefikasnije leči u veoma ranom uzrastu.

Kao društvo treba da organizujemo što više "screeninga", po ugledu na razvijene zemlje. Na primer u nekim zemljama se svim dijabetičarima periodično fotografiše očno dno specijalnom kamerom, a zatim se slike pregledaju i na pregled pozivaju oni pacijenti kod kojih se uoče prvi znaci dijabetične bolesti mrežnjače. Tako se postižu bolji rezultati lečenja, koje je takođe i jeftinije nego tretiranje uzmapredovalog stadijuma bolesti.

Šta je potrebno učiniti da bi se poboljšala zdravstvena edukacija?

-Zdravstveno prosvećivanje populacije je izuzetno važno, narocito je bitno da svaka osoba razume od čega se tačno leči ona sama, ili neki član porodice. Danas su zdravstvene informacije na internetu svima dostupne, naročito uz pomoć veštačke inteligencije, i ne mislim da je pogrešno koristiti ih, ali one nikako ne mogu da zamene kontakt sa lekarom. Jako je bitno da onaj ko leči pacijenta odvoji malo vremena da mu objasni prirodu bolesti, prognozu i plan lečenja. Tako se postiže ne samo bolja saradnja, već se uspostavlja i odnos poverenja između lekara i pacijenta što, po mom iskrenom uverenju, značajno utiče na rezultate terapije. Ukoliko toga nema, može se desiti da pacijenti isprobavaju razne neproverene lekove i metode, gubeći nekad dragoceno vreme.

Da li mislite da medicina u Srbiji u dovoljnoj meri prati svetske trendove?

-Svi mi koji smo položili Hipokratovu zakletvu želimo da pružimo najbolje svojim pacijentima, što znači da smo u obavezi da pratimo savremena meducinska dostignuća. S jedne strane potrebno je kontinuirani nabavljati aparate novih tehnologija, ali istovremeno i edukovati medicinski kadar, što je svakako mnogo zahtevnije. 

Što se tice oftalmologije koja je moja specijalnost, mogu reći da je situacija veoma dobra, svakako to mogu da tvrdim i za moju ustanovu. Aparati s kojima radimo dijagnostiku i hirurgiju nimalo ne zaostaju za klinikama u zapadnoj Evropi, a naši dobavljači medicinskih sredstava veoma brzo registruju ono što se pojavi u Evropskoj Uniji. Tu mislim pre svega na najnovija premijum i multifokalna sočiva koja se ugrađuju u oko prilikom operacije katarakte, zatim na inovativne biološke lekove koji se koriste u lečenju bolesti mrežnjače, nove generacije lasera za "skidanje dioptrije", nove tehnike transplantacije rožnjače. Neke od ovih tehnologija su veoma skupe, pa se češće mogu naci u privatnim zdravstvenim ustanovama, pri čemu moram reći da su naše cene samih ovih intervencija uglavnom znatno manje nego u zemljama Evropske unije – zaključuje prof dr Zora Ignjatović u razgovoru za Net Magazin.

(24.10.2026)