BRZOPOTEZNI TURNIR “MEMORIJAL MOMA VUČIĆEVIĆ” POTVRDIO DA JE BEOGRAD GRAD ŠAHA

Sećanje na velikog čoveka

Kao u zlatnim godinama našeg šaha, tako je izgledala atmosfera u beogradskom hotelu “Metropol Palace” tog 4. decembra 2016. Čak 257 šahista nadmetalo se na drugom velikom brzopoteznom turniru održanom u čast legendarnog Mome Vučićevića (1969-2014). Sećanje na uzornog šahistu i velikog čoveka uvek će živeti, dokle god se povlače potezi na kockastoj tabli i dok bude živela “kraljevska igra”.

Turnir je bio organizovan po svetskim standardima, pre svega zahvaljujući organizatorima - šahovskom klubu “Beograd” u kome je Moma ostavio neizbrisiv trag, kao i pokroviteljima ove priredbe – porodici Vučićević. Zato je gospodin Slobodan Vučićević, brat pokojnog Mome, bio veoma ponosan:

-Veoma mi  je drago što je drugi Memorijalni turnir bio uspešan i lepo posećen. Takođe mi je drago što je medijski dosta kvalitetno propraćen. Što se tiče pitanja koliko ga je teško bilo organizovati, imam utisak da je bilo teže organizovati prošlogodišnji turnir kao prvi u nizu, nego ovaj drugi. Prvi turnir bio je za porodicu nešto novo, na neki način jedan iskorak u nepoznato, pa je stoga bio teži za organizovanje. Moma je bio jako temeljan i dobro organizovan i sve što je radio, radio je  do perfekcije. Zato smo i mi kao porodica želeli da ispoštujemo Momine standarde i zato smo se trudili da ovaj turnir bude organizovan na visokom nivou – rekao je Slobodan Vučićević.

Moma Vučićević 

* S obzirom na veliko interesovanje šahista nameće se pitanje da li postoji ideja da “Memorijal Moma Vučićević” možda postane i – međunarodni?

-Nije isključeno, čak je to i vrlo verovatno. Moma je voleo i dosta posećivao međunarodne turnire.

* Šah je pomalo neopravdano zapostavljen u domaćim medijima, pa su ovakvi turniri veoma značajni ne samo za popularizaciju šaha među igračima, nego i generalno u javnosti. Šta bi, po Vama, šahovski radnici trebalo da učine da bi dostigli ovakve standarde koje je postavio “Memorijal Mome Vučičevića” i kako bi šah bio bolje zastupljen u medijima?

-U pravu ste, šah je neopravdano zapostavljen u domaćim medijima i generalno u javnosti. Šahovski radnici trebalo bi da budu aktivniji u zaštiti i popularizaciji šaha. Kao što predstavnici drugih sportova rade, tako i šahovski radnici treba  više da utiču pre svega na Ministarstvo sporta kako bi šah dobio bolji tretman u odnosu na ostale sportove. Tim pre, što je šah danas veoma zapostavljen i što u šah zaista nije potrebno veliko ulaganje. Radi se o zaista simboličnim sredstvima na godišnjem nivou. Tačno je da svi sportovi u Srbiji muku muče sa finansijama, ali je šah specifičan u tom smislu jer mu je zaista potrebno malo dodatnog finansiranja da bi efekti bili veoma vidljivi.

* Vi ste uspešan poslovni čovek i poštovalac šahovske umetnosti. Po Vašem mišljenju, zbog čega ne postoji dovoljno interesovanje kod domaćih biznismena da pomažu šahovske manifestacije?

-Poslovni ljudi po pravilu ulažu tamo gde se isplati. Samim tim, ulaganja su najveća u one sportove koji su najpopularniji i medijski najviše propraćeni. A to u svakom slučaju nije šah. Ako nema ekonomskog i medijskog interesa, onda preostaje jedino da se nadamo da postoji još ljudi iz privrednog života koji gaje emociju i poštovanje za šah. Možda bi trebalo naći načina kako animirati takve ljude i ubediti ih da deo sredstava usmere u šah.

* Mnogo toga se zna o Vašem bratu Momi, koji je bio omiljen u šahovskim i ne samo u šahovskim krugovima. Danas “neki novi klinci”, kao nekada Moma, počinju prve šahovske korake. Poznato je koliko je šah koristan upravo za decu i omladinu, zbog čega ga je Evropski parlament uvrstio među dopunske predmete u osnovnim školama u zemljama EU. Na kraju ovog razgovora, šta biste mogli da poručite mladim šahistima i šahistkinjama?

-U današnje vreme živi se jako brzo i dinamično. Rekao bih i prebrzo. U glavama mladih ljudi ostaje malo prostora da se posvete sebi i nečemu  što zahteva vreme i umni napor. A šah je upravo takav. Šah nije profitabilan i u trci sa elektronskim načinom života i razmišljanja on gubi bitku. Kao uostalom i mnoge druge aktivnosti od pre nekoliko decenija. Šah je pretrpeo i još uvek trpi  zbog globalnog načina promene načina života. Ali i sam šah  takođe treba da se prilagodi novom životnom stilu. Naročito kada su u pitanju mladi. Zato  upravo ovaj Memorijalni turnir vidimo kao zamajac u popularizaciji šaha  kod mladih ljudi i mi kao porodica ćemo nastaviti da ovu tradiciju negujemo i ubuduće. U interesu šaha i mladih – zaključio je gospodin Sloba Vučićević u razgovoru za “Net Magazin”.

(13.12.2016)

-------------------------------------------------------------

Legenda beogradskog šaha

Moma Vučićević šah je naučio da igra već u četvrtoj godini. Sa ekipom šahovske sekcije Osnovne škole “Branko Radičević” pobeđivao je na brojnim turnirima. Kao jedan od najboljih mladih jugoslovenskih šahista, 1983. bio je pionirski prvak države, a četiri godine kasnije i omladinski šampion Srbije. Igračku karijeru je počeo i završio u šahovskom klubu “Beograd” koji ga ubraja u svoje legende. Zbog poslovnih obaveza, devedesetih se povukao iz aktivnog šahovskog života, ali je 2007. postao selektor reprezentacije Srbije. Te godine je naš državni tim predvodio na Evropskom ekipnom prvenstvu na Kritu,  a 2008. i na Olimpijadi u Drezdenu.

Sredinom devedesetih posvetio se privatnom biznisu, u kom je vremenom postao veoma uspešan poslovni čovek. Isticao se i dobrotvornim radom. Pomagao je mnoge humanitarne akcije i pojedince, kao i brojne šahovske aktivnosti.

----------------------------------------------

Trijumf Branka i Dače

Pobednici ovogodišnjeg Memorijala “Moma Vučićević” bili su naši poznati velemajstori Branko Damljanović i Danilo Milanović. Obojica su sakupili po 12 od mogućih 15 poena u žestokoj konkurenciji. Raduje što se na turniru nadmetalo mnogo mladih, pa ako je sudeći po interesovanju i prikazanoj igri omladinaca, za budućnost srpskog šaha ne treba brinuti.

Rezultati i plasman na turniru:

http://www.perpetualcheck.com/show/show.php?lan=cp&data=B2016089&job=s15