INTERVJU  LJILJANA  KARAKLAJIĆ

 
Ponosna na blistavu reputaciju 
 
U Srbiji je teško na pošten način izgraditi uspešan biznis i pri tom imati pozitivan imidž u javnosti, a mi u kompaniji D-Express uspeli smo u tome *  Težimo da klijentima pružimo vrhunsku, profesionalnu uslugu * Budućim preduzetnicima poručujem da budu strpljivi, vredni i uporni i to će im se isplatiti
 

Opširnije: Ljiljana Karajklajić

INTERVJU      VLADIMIR KOKANOVIĆ (SAVEZ SRBA SLOVENIJE)

Jedinstvo – garancija prosperiteta

Srbi vekovima žive na prostoru Slovenije, čak se može i reći da pripadamo kategoriji autohtonog stanovništva. Nažalost, još nismo dobili zvanični status nacionalne manjine, ali se borimo da nam to pripadne * Saradnju našeg Saveza sa državnim organima Republike Srbije ocenjujem kao dobru, zajedno možemo realizovati velike projekte

Opširnije: Savez Srba Slovenije

SRPSKO UDRUŽENJE „MILOŠ OBILIĆ“ – JESSHEIM

Zavičaj u srcu

Položaj srpske zajednice u Norveškoj bolji je nego ranije, ali uvek ima mesta za unapređenje * Medijska slika o Srbima u ovoj zemlji polako se menja * Nema ništa lepše nego kad folkloraši zaigraju u srpskim narodnim nošnjama uz zvuke harmonike i frule – ističe  predsednik udruženja Siniša Mijatović

Srpska dijaspora igra veoma značajnu ulogu u očuvanju našeg jezika, tradicije, kulture, u negovanju narodnih običaja. Ona poklanja pažnju čuvanju nacionalnog indentiteta. Jedno od udruženja koje okuplja patriotski orijentisane i nacionalno svesne pojedince koje povezuju identični ciljevi, jeste i Srpsko udruženje „Miloš Obilić“ iz Norveške.

-Srbi u Norveškoj uživaju sva zakonom zagarantovana prava, te im je na taj način omogućena socijalna i nacionalna egzistencija. Velika većina Srba u ovoj skandinavskoj zemlji veoma se brzo integriše u norveško društvo i respektovani su članovi svog okruženja, tako da se može reći da Srbin kao pojedinac ima dobar položaj u Norveškoj – istakao je Siniša Mijatović, predsednik udruženja i nastavio:

-Ako govorimo o položaju srpske zajednice, sigurno da je on bolji nego što je to bio slučaj ranije, ali isto tako uvek postoji mesta za unapređenje kako položaja tako i generalnog mišljenja norveške javnosti o srpskom narodu.

Usled negativne medijske kampanje koja je vođenja protiv Srba od devedesetih na ovamo, stvorena je kriva slika o Srbima kao narodu. Ta slika se polako, ali sigurno menja i uprkos sporadičnim negativnim medijskim prilozima mišljenje prosečnog Norvežana o Srbima kao narodu se menja u pozitivnom smeru.

Norvežani su narod sa visokom razinom nacionalne svesti i u skladu s tim posmatraju imigrante kao jedinke od kojih se očekuje potpuna asimilacija u norveške društvene i socijalne vredosti i način razmišljanja. Upravo iz tog razloga je od izuzetne važnosti održavanje jake veze sa maticom preko stabilnih udruženja i saveza.

Sinisa Mijatovic

Koliko su, po Vama, Srbi u dijaspori umreženi?

-Srpska imigracija u Norveškoj je relativno mlada, pa samim tim i povezanost srpskih udruženja u Norveškoj sa udruženjima i savezima Srba u drugim delovima Evrope i sveta još uvek nije na poželjnom nivou.

Gledajući sa aspekta Srpskog Udruženja „Miloš Obilić“, mada udruženje postoji 10 godina, tek je u poslednje dve godine počelo da se ozbiljno radi na jačanju udruženja i povezivanju sa bratskim udruženjima, prvenstveno u Norveškoj. Takođe su urađeni određeni konkretni potezi na pokretanju saradnje sa udruženjem iz Švedske, koje ima dugu tradiciju u raznim vidokruzima delovanja.

Sigurno je da naše udruženje ima mnogo toga da nauči od srodnih udruženja iz dijaspore. U tom smislu, od neprocenjivog je značaja učestvovanje na konferecijama kakva je npr. godišnja Medijska konferencija Srba iz regiona i dijaspore.

Na koji je način organizovano Srpsko Udruženje “Miloš Obilić” i koliko imate članova?

-Srpsko Udruženje „Miloš Obilić“ trenutno broji oko 160 članova i taj broj je stalnom porastu. Članstvo u udruženju je dobrovoljno i potvrđuje se plaćanjem članarine. Vrhovni organ udruženja je Skupština koju sačinjavaju svi punoletni članovi udruženja. Udruženjem upravlja Upravni Odbor od trenutno osam članova, na čelu sa predsednikom udruženja, a rad svih ljudi u organima udruženja je volonterski.

Iskoristio bih priliku da pohvalim entuzijazam kako članova Upravnog Odbora tako i dobrog dela članova udruženja, koji svojim nesebičnim radom svakodnevno unapređuju naše udruženje.

Uprkos relativno malom broju članova udruženja, a i Srba u regionu gde naše udruženje deluje, spektar interesovanja je širok pa je tako svaki član Upravnog Odbora preuzeo odgovornost u skladu prema svojim ličnim afinitetima i specijalnostima. Tako sastavljen odbor deluje kao dobro uigran tim koji svaki izazov dočekuje sa ogromnom količinom volje i samopouzdanja.

*Koje su osnovne aktivnosti Vašeg udruženja, da li i na koji način dobijate podršku države Norveške i države Srbije?

-Očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta Srba u Norveškoj je osnovni cilj udruženja i na toj ideji se temelji pokretanje svih naših aktivnosti. Kroz naše aktivnosti nastojimo da sprečimo asimalaciju i podignemo svest o nacionalnom ponosu našeg naroda. Ali smo istovremeno svesni da samo kao uspešno integrisana zajednica možemo da radimo na unapređenju i revitalizaciji tradicionalno dobrih odnosa norveškog i srpskog naroda. S obzirom na relativno mali broj Srba koji žive u Norveškoj, a tako i u našoj regiji, mi sebi ne možemo priuštiti taj luksuz da naše aktivnosti specijalizujemo, pa je iz tog razloga naša ponuda raznovrsna i ona ide od Srpske Škole, preko kulturnih i sportskih aktivosti do Srpskog Kafea. Uz svesrdnu pomoć Ambasade Republike Srbije, uspeli da pokrenemo „Dopunsku školu srpskog jezika u inostranstvu“ za srpsku decu u našoj regiji koju trenutno pohađa trideset petoro dece različitih uzrasta.

Pored toga imamo folklonu grupu „KUD Božuri“, koja je već odradila manje nastupe pred norveškom publikom, a trenutno pripremamo prvi godišnji koncert, naravno ako to situacija sa pandemijom dozvoli. Takođe imamo sportsko rekreativne aktivnosti u vidu fudbala i korištenje bazena za mlađe uzraste.

U našu ponudu aktivnosti pokušavamo da uvrstimo i kulturne događaje, pa smo neposredno pre početka pandemije ugostili srpsku pozorišnu i filmsku glumicu Jelicu Kovačević u izvođenju monodrame „Zašto baš On“, koja je nagrađena na međunarodnom festivalu u Istočnom Sarajevu 2020. godine.

Od stalnih aktivnosti bih pomenuo i „Srpski Kafe“ gde se svakog drugog petka družimo uz tradicionalna jela i domaću kafu. U tih nekoliko sati, pokušavamo da bar prividno i na kratko vratimo osećaj zavičaja.

S obzirom da udruženje ne poseduje svoje prostorije, ove aktivnosti ne bi bilo moguće izvoditi bez pomoći lokalnih norveških vlasti koje su nam nesebično izašle u susret i obezbedili adekvatne prostorije za svaku od ovih aktivnosti, i to po prihvatljivim uslovima.

Kao registrovano udruženje u Norveškoj, ostvarujemo prava na određene finansijske subvencije za normalan rad i realizaciju raznih projekata. Norveške vlasti su, usled pandemije i nemogućnosti normalnog delovanja udruženja, odobrile paket finansijske pomoći na koje i naše udruženje ostvarilo pravo.

Udruženje uveliko planira nove projekte koji će biti ostvarljivi nakon pandemije, a za te projekte se nadamo da ćemo biti potpomognuti od strane matice Srbije, kao i norveških vlasti.

KUD Bozuri

Koliko ima Srba na prostoru Norveške i kakva je saradnja među njima?

-Veoma je teško dati tačnu procenu broja Srba u Norveškoj, pošto ne postoji nikakav zvaničan podatak na osnovu kojeg bi se to moglo potvrditi.

Srbi su u Norvešku u poseldnjih 30 godina dolazili iz svih bivših jugoslovenskih republika,  iz različitih motiva. Tako imamo Srbe koji su doseljavali u Norvešku usled ratnih dešavanja, dok u poslednje vreme veliki broj doseljava radi traženja posla.

Međutim, smatra se da u Norveškoj živi između 15 .000 i 20. 000 Srba.

Pošto je Norveška površinski velika država, Srbi su se organizovali u više različitih udruženja koja sarađuju preko Saveza Srpskih Udruženja Norveške, u kom je svako udruženje zastupljeno svojim predstavnikom.

Iza očuvanja srpskog nacionalnog identiteta mora da stoji jaka i stabilna Matica. U kontekstu toga, kako ocenjujete saradnju Vašeg udruženja sa relevantnim institucijama u Srbiji?

S obzirom da je SU „Miloš Obilić“ udruženje u razvoju, svakako da imamo puno toga da naučimo pa tako nam tek predstoji da saznamo kako i na koji način možemo da ostvarimo pomoć nadležnih istitucija u Srbiji. Dosadašnja saradnja sa institucijama iz matice Srbije se svodila na saradnju sa srpskom ambasadom u Oslu, a koja je bila na visokom nivou profesionalizma i obostranog razumevanja. Pomenuo sam ranije pomoć u pokretanju Dopunske škole srpskog jezika u inostranstvu“ u našoj regiji, koju s pravom smatramo jednim od najvećih uspeha našeg udruženja. Pored toga predstavnici Ambasade uvek su spremni da nam izađu u susret svojim dragocenim savetima, kao i podrškom koju nam pružaju prisustvovanjem našim manifestacijama.

Za kraj bih iskoristio priliku da još jednom naglasim da je SU "Miloš Obilić" udruženje koje je u razvoju, ali da je u veoma kratkom vremenskom roku postiglo nezanemarljive rezultate u očuvanju srpstva u Norveškoj. Sigurni smo da ćemo svojim radom i trudom privući još više entuzijasta, koji će ulepšati život Srba u Norveškoj.

Ima li šta lepše nego videti da u jednom malom gradiću u dalekoj Norveškoj srpska deca uče ćirilicu, ponosnu srpsku tradiciju i istoriju? Može li išta Srbinu brže izvući osmeh na lice, pa čak i suzu radosnicu, nego kad folkloraši zaigraju u srpskim narodnim nošnjama uz zvuke harmonike i frule?

Upravo taj osmeh i suza radosnica glavni su pokretači ogromne energije i entuzijazma koja je primećena u svim našim aktivnostima. Sa radošću nastavljamo da pripremamo nove, raznovrsne projekte koji će našu malu zajednicu u ovom delu zemlje učvrstiti i još više povezati sa otadžbinom – zaključuje gospodin Mijatović u razgovoru za „Net Magazin“.

(27.01.2021)