GEORGI GENOV, PREDSEDNIK UDRUŽENJA „HORES“
Turizam je šansa Srbije
Skoro 50 godina zastupamo interese hotela i restorana * Najveći problem – visoki nameti i nedostatak celogodišnjeg kontinuiteta popunjenosti * Želimo više domaćih gostiju koji bi se odmarali u našim objektima
Gost je u Srbiji svetinja. Naše gostoprimstvo nadaleko je poznato i stranci koji dolaze ovde puni su pozitivnih utisaka. Ako ovome dodamo prirodne atrakcije, čari noćnog života u Beogradu i kulinarske specijalitete, jasno je da hotelsko – restoraterska industrija može mnogo da pomogne privredi naše zemlje.
Činjenica je da turizam doprinosi imidžu jedne države. Da bi ovaj sektor mogao napredovati, mora se uvažiti mišljenje iskusnih eksperta kao što je Georgi Genov, predsednik Udruženja „Hores“ koje okuplja hotele i restorane u Srbiji.
Pola veka postojanja
* Kada je formirano Udruženje „Hores“ i koji su njegovi ciljevi?
-Mi ove godine slavimo 48 godina postojanja. Naše Udruženje je osnovano 1967. i u početku je poslovalo pod nazivom „Ugoturist“ da bi 1968. promenilo naziv i radilo pod imenom „Ugoprogres“ do sredine 2002. godine. Od tada Udruženje posluje pod nazivom – Poslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede „Hores“ – kaže gospodin Genov i nastavlja:
-Osnovni cilj Udruženja je da zastupa hotelsko – restoratersku industriju. Mi okupljamo hotele i restorane, u sastavu našeg Udruženja je oko 150 hotela širom Srbije. Osim hotela, u članstvu je oko 300 restorana, onih najbitnijih ako tako mogu da kažem, i to uglavom privatnih. Takođe u sastavu Udruženja su i značajni snabdevači hotela i restorana opremom, nameštajem, sirovinama i pićem.
Stvaranje ambijenta
Naš cilj je pre svega da radimo na stvaranju ambijenta za uspešno poslovanje hotelsko – ugostiteljske privrede, prvenstveno kada je u pitanju poreska politika. Konkretno, kada je u pitanju visina PDV-a, on za ugostiteljske usluge iznosi 20 procenata. To je veliko opterećenje za hotele i restorane, pa mi pripremamo jednu inicijativu da bi PDV trebalo smanjiti na 10 posto. Time bi, uvereni smo, hoteli i restorani bolje poslovali, imali veći promet, što bi automatski donelo i više sredstava u državnu kasu. Restorani i hoteli žele da ispunjavaju sve svoje zakonske obaveze, naravno i da plaćaju PDV i niko ne beži od toga, ali sa postojećom stopom oni su u situaciji da teško mogu da opstanu.
Osim PDV-a, hoteli i restorani plaćaju porez na imovinu, a tu su i takse na lokalnom nivou, koje plaćaju hoteli i restorani u svim gradovima i opštinama. I to nam predstavlja opterećenje, evo baš sada je aktuelna tema sa taksama za pristajanje autobusa ispred hotela, pa smo u vezi toga poslali gradonačelniku Beograda jedan dopis vezan za takse za parkiranje i zaustavljanje turističkih autobusa. Naše Udruženje prati Zakone na osnovu kojih posluje turistička i ugostiteljska privreda, i mi dajemo predloge za izmene ili dopune pojedinih zakona koji se tiču poslovanja hotela i restorana.
Još jedna važna oblast kojoj smo posvećeni vezana je za marketing koji sprovodimo u saradnji sa Turističkom organizacijom Srbije, sa kojom nastupamo na domaćim i međunarodnim sajmovima. Ono što je sada u pripremi to je jedan moderni hotelski vodič, prvi te vrste kod nas. Reč je o knjizi na srpskom i engleskom jeziku, moderno grafički dizajniranoj. Tu će biti 300 hotela sa fotografijama i svim najvažnijim informacijama, što je korisno pre svega zbog činjenice da će strani turoperatori na jednom mestu imati uvid u našu ponudu, to jest u hotelske i smeštajne kapacitete u Srbiji i u njihove karakteristike. Pored štampanog, ovaj vodič postojaće i u elektronskom obliku na našem sajtu.
Od ostalih naših aktivnosti istakao bih obuku kadrova, koju sprovodimo u saradnji sa inostranim fondovima, donacijama, Vladom republike Srbije. Radimo na edukaciji kadrova, imamo našu akademiju koja je osnovana direktno za te treninge . Ono što trenutno radimo to je da obučavamo nezaposlene, da bismo imali kadrove za zapošljavanje u ugostiteljskoj privredi, jer poslodavci iskazuju potrebu za njihovim angažovanjem. Kadrovi koji prođu obuku dobijaju sertifikat od nas. Nije reč o prekvalifikaciji, nego je u pitanju direktni praktični trening sa veštinama . Do sada smo obučili 295 kandidata iz mnogih gradova Srbije, tako da ako hotelijeri žele da prime mlade ljude sa Biroa u radni odnos, mi smo spremni da damo besplatno naše kadrove koji će ih obučiti.
* Kakva je Vaša saradnja sa državnim ustanovama i institucijama čiji je zadatak da brinu o turizmu i ugostiteljstvu?
-Kada je reč o turizmu i ugostiteljstvu, mi smatramo da je to delatnost u kojem učestvuje veliki broj učesnika i stoga o njemu ne može da brine samo Ministarstvo trgovine u okviru kojeg postoji sektor za turizam, već smatramo da treba da se uključi i Ministarstvo finansija, na primer u vezi pitanja poreza. Zatim, Ministarstvo prosvete koje treba da rešava pitanje školskih ekskurzija, Ministarstvo kulture koje je takođe veoma bitno, Ministarstvo poljoprivrede ... sve u svemu teba da bude angažovan niz institucija.
Mi mnogo zavisimo od tog poslovnog ambijenta. Veliki nam je problem, recimo, zimska sezona. Zimski raspust za učenike traje samo 21 dan, a mi hotelijeri ne možemo da primimo sve zahteve koji postoje u tom terminu. Ima mnogo zahteva za smeštaj, jer se ljudi uglavnom odlučuju u tom periodu idu na odmor, zbog dece. Sada smo podneli inicijativu u saradnji sa YUTOM da Ministarstvo prosvete za narednu godinu uvede „klizni“ raspust, tako da odmor za učenike traje od 25. decembra do 10. februara. Onda bi zaista dobili sezonu kvalitetnu, imali bi veći prihod hotelijeri, država veći prihod od PDV-a i poreza, prevoznici bi takođe radili, više bi koristi imale i ostale grane i delatnosti koji na ovaj ili onaj način zavise od turizma i ugostiteljstva.
Ekspanzija hotela
* Kako biste ocenili položaj hotelijerstva i ugostiteljstva kao delatnosti danas u Srbiji i koji su glavni problemi sa kojima se hotelijeri danas suočavaju?
-Za poslednjih godinu dana samo u Beogradu je otvoreno 16 novih hotela, u ostalim krajevima Srbije još toliko, dakle nikla su 32 nova hotela. Iz tog podatka se vidi da hotelijerstvo, pa i restoraterstvo doživljava ekspanziju. Kada su u pitanju investicije, skoro u svim turističkim organizacijama niču novi hoteli, tako da postajemo konkurentni u odnosu na inostrano tržište. U sklopu te turističke ponude, mi se zalažemo da kvalitetom zadužujemo naše turiste da ne putuju u inostranstvo, nego da svoje godišnje odmore koriste kod nas. Predstoji nam mnogo aktivnosti, između ostalog trebalo bi da još obučimo i edukujemo postojeće kadrove kako bi se oni zaposlili u hotelima i restoranima, da bi mogli da budemo konkurentni na međunarodnom tržištu.
Ono što su glavni problemi vezano za hotelsku industriju, to je upravo visok PDV, veliki nameti. Problemi nastaju zato što hotel mora da radi čitave godine, i mi moramo da ostvarimo celogodišnji kontinuitet. Sada je situacija takva da uglavnom postoji takozvani „špic“ – imamo zimsku sezonu i letnju sezonu, pa onda nastaje problem kako da se popune kapaciteti u jesen i na proleće. Bez obzira na poteškoće, trudimo se da iznalazimo nova rešenja. Upravo radimo na umrežavanju sa ostalim hotelijerima Balkana, tako da bi mogli da stvorimo tu jedinstvenu ponudu i ponudimo istočnim tržištima naše turističke usluge.
Završiti privatizaciju
* Ugostiteljstvo i turizam u Srbiji imaju potencijale. Ipak, prihod ostvaren od turizma u odnosu na mnoge evropske zemlje više je nego skroman?
-Mi smo u protekloj godini ostvarili milijardu i 200 miliona dolara deviznog prihoda od turizma, a sigurno da to možemo da udvostručimo ako bi se svi zajednički angažovali. Dakle, ne možemo da se prepustimo sami sebi, već čitava država mora da radi na stvaranju tog ambijenta. Mi jeste da imamo rast od 11 posto što se tiče inostranog turizma, međutim sama baza nam je mala, tako da tih 11 posto u finansijama ne predstavlja neko značajno povećanje. Ali problem nastaje i zbog nedovršene privatizacije - u oblasti turizma i ugostiteljstva još uvek nije završen taj proces.
* Ne možemo biti konkurentni sa slovenačkim banjama, zato što kod nas nije završen proces privatizacije. Dok se to ne uradi, teško je biti konkurentan sa nekima koji su već jako razvili te Welness – centre?
-Upravo tako. Evidentno je da mi imamo banje, nekih 50 – 60 banja postoje ovde u Srbiji, ali je činjenica da nijedna ne može da odgovori savremenim zahtevima turizma, sem one u Aranđelovcu gde je urađen SPA centar. Svakoj banji fali jedan veliki SPA centar, nedostaje akva - park koji bi se mogao koristiti u zimskom periodu, tako da su to sve sadržaji koji mogu da pomognu da mi imamo celogodišnji kontinuitet, pošto mi još uvek radimo sezonski. Postoji period kada su kapaciteti popunjeni i period kada nastaje praznina, a za vreme te „praznine“ hoteli naravno imaju svoje troškove koje moraju da pokriju. Smatramo ako bi došlo do produžetka školskog raspusta da bi hoteli značajno povećali prihod, a ukoliko školske ekskurzije zažive one bi takođe van glavne sezone povećale prihod. Sem toga, ako radimo zajednički sa ostalim balkanskim zemljama,verujem da ćemo moći da privučemo veliki broj turista na primer iz Kine, koji dolaze u Evropu a zaobilaze nas. Mi imamo podatke da su kod nas boravili pojedini turisti iz istočnih zemalja, njih ovde ima, ali je to još uvek nedovoljno.
Nesrazmera kapaciteta
* Da li smatrate da je odnos kvaliteta i cene u hotelima u Srbiji zadovoljavajući, s obzirom na činjenicu da je na primer u Beču noćenje sa doručkom jeftinije nego u Beogradu?
-To jeste problem, međutim tačno je i da tržište određuje cene. Sa druge strane, jedno su cene na sajtu, a drugo prilikom dogovaranja sa turoperaterima, kada su cene daleko niže od onih za individualne goste. Što se tiče konkretno Beograda, u njemu postoji nesrazmera samih kapaciteta. Imamo veliki broj hotela sa četiri zvezdice, dok nedostaju smeštajni kapaciteti za mlade. Možda dva – tri hotela primaju mlade, u ostalima ne primaju. Osamdesetih godina u Beogradu je dnevno boravilo i 10.000 mladih, a sada nemamo nijedan objekat koji može da prihvati školske ekskurzije – kad kažem školske mislim i na studentske, i sva ta studentska putovanja.
S jedne strane imamo hotele za poslovni turizam, a s druge – nemamo turističke hotele, velike hotele za te velike grupe. Sledeći problem vezan je za problem investitora u hotelijerstvu. Mnogi od njih uložili su ogromna sredstva. Jedna soba u hotelu košta investitora oko 150.000 evra, a ako uzmemo da hotel ima na primer stotinu soba, to izađe 15 miliona evra! Naravno da taj iznos opterećuje investitore, oni moraju da vraćaju svoje kredite i to utiče i na cenu smeštaja u hotelu. Čitav niz faktora diktira cenu, a pored svega postoji i nelojalna konkurencija, jer pojedini hoteli znaju da dampinguju u određenom periodu cene, tako da će morati to da se sredi i da se uredi tržište.
Vaučer za odmor
* Da li smatrate da država ima dovoljno sluha za probleme hotelijera i restorana?
-Kad kažemo „država“ - to je već malo širi pojam. Mi nailazimo na dovoljno razumevanja kada se radi o našem resornom Ministarstvu po našim pitanjima, ali kada se radi o ugostiteljskoj delatnosti zakon samo reguliše kategorizaciju hotela. Mnogo manje reguliše ova druga pitanja koja sam spominjao – poreska politika mora da bude stimulativna, zatim monetarna politika, odnosno krediti za investicije... Isto tako država mora da pomogne kad je u pitanju recimo regres. Zašto se regres ne koristi da radnici dobiju vaučer koga mogu da upotrebe za godišnji odmor u Srbiji? To bi bilo veoma stimulativno, mi hotelijeri mogli bi na taj vaučer da imamo interes, pa bi mogli da damo i određeni popust, s obzirom da znamo za broj dolazaka. Postojala bi mogućnost da odredimo nižu cenu, popust od 20 posto za vaučere koje bi dalo preduzeće odnosno privredno društvo, za svog radnika da ide na odmor u neku destinaciju u Srbiji. Tako da bismo uspeli da povećamo broj noćenja u domaćim hotelima. Na taj način bismo ublažili negativan trend koji postoji u domaćem turizmu, u kome je za poslednje tri godine zabeležen pad od preko 20 posto, dok u isto vreme imamo rast inostranog turizma.
* Na ovogodišnjem Sajmu turizma videli smo skromnu domaću ponudu, nekako stidljivu ponudu aranžmana za putovanja po Srbiji, dok su inostrane desinacije pompezno reklamirane?
-Nažalost, malo ima turističkih agencija koje se bave dovođenjem turista u Srbiju, uglavnom se radi na odvođenju turista. Mi moramo da stimulišemo domaćeg turistu, s jedne strane dobrim sadržajima da ponudimo kvalitetan odmor, a s druge strane kroz ovaj predlog za regres. Sledeći problem je da, recimo, imate sindikate koji se zaklinju za ostvarivanje radničkih prava, a sve svoje igre velike organizuju u inostranstvu!? Skup zdravstvenih radnika, primera radi, organizuju u Bugarskoj. Da se razumemo, nemam ja ništa protiv toga, turizam je dvosmerna delatnost, ali vidite, mi nemamo nijednu grupu iz inostranstva da je došla kod nas, sve školske ekskurzije organizuju se tako da učenici idu u Prag, Budimpeštu, Beč, dok sa druge strane mi nemamo ekskurzije da su došli mladi kod nas iz tih gradova. Naši odlaze tamo, a njihovi ne dolaze ovde. Mi moramo zajednički mnogo više da radimo, i hotelijeri i restorateri i turističke organizacije, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou, normalno i na nivou država. Da stimulišemo naše domaće turiste, da koriste naše kapacitete.
* Jedan od problema koji koče bolji razvoj turizma u Srbiji jeste i loša infrastruktura i drumovi, posebno železnica?
-Za svaku turističku destinaciju važi pravilo: da bi bila atraktivna, destinacija mora da bude pristupačna. Mi, recimo, na Staroj planini imamo velelepan hotel, ali put je loš, mnogo sati do tamo se putuje i onda je normalno što se dešava da turista i odustane. Isti je problem i sa banjama, ako je to putovanje neudobno, možda i nebezbedno, ako nisu saobraćajnice dobre, ne može se razvijati turizam. To je svakako jedan od faktora koji utiču da se turista opredeljuje gde će da boravi. Drugi faktor su naravno smeštajni kapaciteti, i treći je infrastruktura u samoj turističkoj destinaciji, da li postoji zdravstvena zaštita i bezbednost, kakvo je grejanje i tako dalje.
Iskoristiti potencijale
* Nedostatak kvalitetne infrastukture utiče destimulativno ne samo na turiste, nego i na pojedine investitore koji ovde hoće da otvore neku fabriku?
-To je logično i samo po sebi razumljivo. Ali kada ste spomenuli železnicu, imamo jednu mogućnost kako da iskoristimo taj vid prevoza u turističke svrhe. Mi planiramo da organizujemo kružnu turističku turu kroz Srbiju, od Beograda, preko Stalaća, Kraljeva, Niša, Knjaževca, Zaječara, da turista obiđe vozom čitavu Srbiju i da je vidi. Ali je to sad pitanje Ministarstva saobraćaja, pa zato i kažem – bez svih tih ministarstava, bez koordinacije vezano za turizam mi ne možemo da osvarimo rezultate kojima težimo.
Nije sporno da mi imamo potencijale, ali ne znamo da ih iskoristimo. Od kad sam ja u turizmu, od `82, mi stalno govorimo da imamo potencijale. Dosta je te priče, sve zemlje imaju neke potencijale, samo što pojedine zemlje znaju da to iskoriste, a neke ne. Mislim da treba da shvatimo da je turizam sredstvo razmene, da doprinosi i nerazvijenim područjima, na primer na Staroj planini. Srbija nema more, ali zato imamo banje, planine, jezera... Mi često spominjemo taj jezerski turizam, eto imamo Vlasinu o kojoj pričaju svi političari – Vlasinsko jezero, pa Vlasinsko jezero... Ali nijedan dinar nije uložen u tu Vlasinu, a jezero ima 12 kilometara dužine i prelep ambijent.
* Kada je reč o rekama i jezerima, tu postoji i problem ekološke prirode, pošto se često nemarno odnosimo prema prirodi. Na turistički atraktivnim lokacijama mogu se naći i deponije smeća?
-Tačno je da taj problem postoji, ali to nije problem koji treba da rešavaju turistički radnici, nego lokalne samouprave, opštine. Tamo gde dolaze turisti i gde su turističke destinacije mora da se organizuje i održavanje te destinacije. Što je zeleno to je i turistički atraktivno, i to će biti i glavni motiv onim turistima koji vole prirodu, zdravu sredinu i eko turizam da dolaze ovamo.
* Na kraju ovog razgovora, šta biste imali da poručite turističkim i ugostiteljskim radnicima?
-Mi moramo da radimo i da se borimo za stvaranje celogodišnjeg kontinuiteta u radu. Da obezbeđujemo kvalitet i nove sadržaje, i što više programa za potencijalne turiste kako bi oni dolazili. Moramo da prilagođavamo i cenovnu politiku kada su u pitanju domaći gosti, da se na osnovu njihove platežne mogućnosti odredi cena koja će moći da prođe na tržištu i koja će da privuče našeg turistu i našu srednju klasu da boravi u turističkim destinacijama.
Mi u našoj organizaciji borićemo se za stvaranje boljeg poslovnog ambijenta kod svih relevantnih institucija. Pokrenućemo u javnosti sva ta pitanja koja su od važnosti za nas, kako bismo uspeli da ovu delatnost postavimo na zdrave noge i onda će biti bolje svima, kako radnicima koji rade u hotelijerstvu, a njih je oko 60.000, tako i vlasnicima hotela a najzad i državi, koja će imati veći prihod u budžetu od turizma i ugostiteljstva – zaključio je Georgi Genov u razgovoru za „Net Magazin“.
------------------------------------------------------------------------------------------
Sumrak ekskurzija
Što se tiče školskih ekskurzija, kod nas je skoro zamrla ta aktivnost. Naš sagovornik objašnjava zbog čega:
-Hoteli su željni đačkih ekskurzija, jer su bez njih prazni van glavne sezone. U jesen i na proleće hoteli su nekada bili popunjeni učenicima, održavala se rekreativna nastava, bile su školske ekskurzije... Sada organizovanje ekskurzija ide preko nekakvih tendera, pa imamo recimo problem da se sredstva koja roditelji uplaćuju za ekskurzije i rekreativnu nastavu u školi tretiraju kao budžetska sredstva. Propozicije koje su donete komplikuju ceo taj proces - kada je reč o sprovođenju tih tendera uvek neko iz agencija može da ospori doneto rešenje, a „tajming“ same ekskurzije ne može da se promeni, tako da se uglavnom i ne ide na ekskurzije zbog tih administrativnih problema. To jedan od velikih problema za nas.
(26.02.2015)
