SRPSKI SAVET VELIKE BRITANIJE

Prioritet - očuvanje identiteta

Na Osmoj medijskoj Konrefenciji dijaspore i Srba u regionu, gospodin Ivan Miletić predstavio projekat programa edukacije i povezivanja mladih britanskih Srba

Uz prisustvo mnogih predstavnika udruženja i medija Srba iz dijaspore, u Beogradu je nedavno održana Osma medijska Konferencija dijaspore i Srba u regionu. Među mnogim učesnicima koji su govorili na ovom značajnom skupu bio je i gospodin Ivan Miletić, član Srpskog saveta Velike Britanije, sa kojim smo razgovarali o spomenutoj Konferenciji, ali i položaju Srba u Britaniji.

-Centralna tema konferencije bila je očuvanje srpskog jezika, kako u zemlji tako i u dijaspori, ali i na Internetu. Izazovi su brojni i raznovrsni, te je jasno da se sa njima teško može izaći na kraj, ako se nastupa ili deluje samostalno – istakao je gospodin Miletić i nastavio:

-Forum je pokazao, kao i mnogi prethodni, da imamo vrlo jasnu sliku sa čime se sukobljavamo i da postoje razni akteri koji pokušavaju da na sebi svojstven način reše problematiku sa kojom se susreću. Konferencija kojoj smo prisustvovali je jedan od foruma koji doprinose širenju informacija upravo o ovakvim inicijativama. Nada je da će se u budućnosti ovi jedinstveni napori udružiti, što bi ojačalo njihov efekat.   

* Na Konferenciji dijaspore i Srba u regionu predstavili ste projekat programa edukacije i povezivanja mladih britanskih Srba. Možete li nam reći više detalja o tome?

-Prioritet srpske dijaspore u Velikoj Britaniji je očuvanje kulturnog nasleđa i identiteta, jačanje veza sa Srbijom i drugim zajednicama srpske dijaspore širom sveta. Naš fokus je pre svega na obrazovanju i povezivanju mladih britanskih Srba, pretežno kroz novofomirani kurs srpskog jezika kao nematernjeg. Do pre neku godinu, jedina dva načina da naša dijaspora savlada srpski jezik u Velikoj Britaniji su bila kroz pohađanje crkvenih škola ili angažovanje volontera, uglavnom učitelja i učiteljica koji su u međuvremenu pristigli kao emigranti. Pri tome nije bilo definisanog i standardizovanog kurikuluma. Ovakav vid nastave je pre svega odgovarao porodicama koje su mononacionalne i gde se srpski jezik aktivno koristi u kući. Međutim, demografske promene u okviru naše dijaspore u Velikoj Britaniji u proteklih 20-30 godina su pokazale da je sve veći broj mladih kojima srpski nije maternji jezik, jer ili dolaze iz druge/treće generacije iseljenika ili iz višenacionalnih porodica. Među njima postoji jaka želja da srpski jezik savladaju u meri koja bi im omogućila komunikaciju sa svojom porodicom, rodbinom i prijateljima u Srbiji. Od ranih 90-tih godina ne postoji „GCSE“ (Opšti Sertifikat za Srednjoškolske Studije) za srpski jezik i jezičke manjine u Velikoj Britaniji  Udruženim snagama, kroz Radnu grupu za jezik koja okuplja naše predavače rasute po Velikoj Britaniji i akademike koji predaju srpski po univerzitetskom kurikulumu, pre četiri godine se započelo sa učenjem srpskog jezika kao nematernjeg kroz jednogodišnji kurs za đake uzrasta od 12 do 18 god i starije, koji odgovara standardima „GCSE“, kao i unapređenje i poboljšanje mogućnosti učenja srpskog na daljinu. Kurs je započeo sa radom u Londonu, Lesteru i Korbiju a sada i u Oksfordu, a u procesu je i otvoranje i škole u Halifaksu. Za nas u Velikoj Britaniji, ovo je prvi korak ka zvaničnom priznavanju srpskog jezika kao jednog od „GCSE“ predmeta u britanskom školskom sistemu. Ono što je takođe bitno navesti je da se međusobnom saradnjom škola i korišćenjem jedinstvenog programa nastavlja naša paralelna kampanja dobijanja odgovarajuće akreditovane diplome i iz Srbije. Time bi se konačno na noge postavio sistem koji bi svakom detetu u dijaspori omogućio da dostigne neki minimum znanja srpskog jezika koji bi bio prepoznat od strane države Srbije, te omogućio svakom ko taj nivo dostigne (B1 po evropskoj standardizaciji) da u Srbiji konkuriše za mesto na fakultetu ili radi zaposlenja. Na ovaj način se direktno doprinosi jačanju i negovanju srpske kulture, istorije i identiteta.

* Koliko su, po Vama, Srbi u dijaspori umreženi?

-Stepen umreženosti zavisi od strukture same dijaspore u pojedinačnim zemljama, koja pak zavisi od brojnih atributa, pre svega demografskih, obrazovnih, geografskih, ali i političkih, ekonomskih, i dr. Umreženost u zemljama gde ima mnogo naših ljudi, poput Nemačke ili Švedske, nije ista kao u zemljama gde ih je relativno malo. Istovremeno, u nekim zemljama poput SAD ili Australije je jasna dominacija takozvane “stare“ emigracije, koja još uvek aktivno vodi klubove, udruženja i slično, i onih poput Velike Britanije ili Kanade gde je u velikoj meri došlo do značajnih demografskih promena u strukturi dijaspore u proteklih 20-30 godina, što je rezultiralo formiranjem brojnih klubova i udruženja tzv. “nove“ dijaspore. Ono što se može zaključiti je da naša dijaspora nije jedinstvena celina, već skup brojnih, specifičnih grupacija i zajednica, gde se umreženost preko granica može postići samo kroz projekte koje imaju smisla za većinu naših ljudi, poput ranije pomenute standardizacije učenja srpskog jezika.

* Srpski savet Velike Britanije, čiji ste član, uspeo je da pokrene mnoge aktivnosti. Koliko ima Srba na području Velike Britanije i kako su oni organizovani?

-U Velikoj Britaniji u aprilu 2010. godine pokrenuta je inicijativa Okrugli sto od strane Srpskog Saveta Velike Britanije. Ova inicijativa, koja obuhvata oko 15 aktivnih organizacija u Velikoj Britaniji, ima za cilj da prepozna i pruži podršku pri rešavanju pitanja i problema sa kojima se suočavaju predstavnici britanske srpske zajednice, poput standardizacije učenja srpskog jezika ili zajedničkom lobiranju domaćih institucija da se ukinu vize za državljane Srbije. Glavni motiv Okruglog stola je podsticanje saradnje između srpskih grupa i organizacija iz cele Velike Britanije i Irske. Osim toga, Okrugli sto obezbeđuje forum za raznorodne srpske organizacije u zajednici da diskutuju o pitanjima od interesa i važnosti za njih. Učešće na Okruglom stolu je otvoreno za sve zainteresovane organizacije i pojedince. Tačan broj Srba u Velikoj Britaniji je nepoznat i jedna je od konstantnih tema zajednice.

* Iza očuvanja srpskog nacionalnog identiteta mora da stoji jaka i stabilna država. Kao član Srpskog saveta Velike Britanije, kako ocenjujete saradnju te organizacije sa relevantnim institucijama u Srbiji ?

-Na jednom od prvih sastanaka Okruglog stola, demokratskim putem izabrana su dva predstavnika iz Velike Britanije, koja su aktivno učestvovala u radu Skupštine dijaspore i Srba u regionu, dok je ta institucija funkcionisala 2010. i 2011. godine. Od 2012. godine, ova Skupština iz nepoznatih razloga više ne zasedava. Srpski savet Velike Britanije, ali i druge organizacije i udruženja okupljenih oko Okruglog stola, nastavljaju da održavaju i pronalaze nove kontakte u njima relavantnim institucijama u Srbiji. Tu je odličan primer zajednički nastup Srpskog saveta Velike Britanije, Radne grupe za jezik i Srpskog siti kluba, koji svojim aktivnim lobiranjem Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije, pokušavaju da pomere dijalog na temu standardizacije učenja srpskog jezika u dijaspori – zaključio je gospodin Miletić u razgovoru za „Net Magazin“.

(10.11.2017)

http://www.serbiansociety.org.uk/