INDIREKTNO

 
Piše: Aleks Martin
 
Srpski Majdan
 
Srbija je ponovo postala pozornica nereda i haosa. Besmislenom štrajku advokata pridružio se još besmisleniji štrajk studenata. Kada se ovome doda i činjenica da su prosvetari gotovo permanentno u nekoj vrsti pobune, a da i taksisti najavljuju skoru blokadu prestonice, izvesno je da na nam se ne piše dobro.
 
U trenutku kada premijer na talasu sopstvenog entuzijazma pokušava da od ove banana – države napravi normalnu zemlju, nastaje nešto što polako počinje da liči na pravu anarhiju. Svima koji razmišljaju logički, koji imaju malo mozga u glavi i nisu navijački obojeni, jasno je da spomenuti protesti nemaju ama baš nikakvu realnu osnovu, već da iza njih stoji nešto mnogo krupnije i ozbiljnije. A s obzirom kako se klupko događaja odmotava, sva je prilika da su kolovođe svih ovih protesta masno plaćene od jednog ili od više tajkuna, da bi destabilizovali situaciju u državi. Sve ovo zakuvano je u istoj kuhinji, po receptu istog kuvara, sa ciljem da se kompromituju napori Vlade na ekonomskom oporavku zemlje i spreči borba protiv korupcije.
 
Imajući u vidu koliko ovo divljanje traje, mora se odati priznanje premijeru za to što je iskazao zavidan stepen strpljenja i tolerancije. Još nije posegnuo za instrumentima koji mu po zakonu i ustavu stoje na raspolaganju. Međutim, sve ima svoje granice, tako da - ako se anarhija nastavi - Vučić će svakako morati da reaguje, onako kako od njega očekuje narod, onako kako očekuju radni i pošteni ljudi, čija su prava ugrožena samovoljom advokata, studenata i nesavesnih prosvetara. Ako premijer u najskorije vreme ne nađe način da ove proteste amortizuje, milom ili silom, njegova će popularnost među narodnim masama prilično opasti, izgubiće autoritet i, što je još gore, možda će Vlada biti i zbačena, nekakvim „srpskim Majdanom“. 
 
A tada ko zna šta bi moglo da bude sa gospodarom i narodom.
 
Neko je advokate, studente, prosvetare, debelo izmanipulisao. Iskoristio njihovu naivnost, njihovu nezrelost, egoizam, nedostatak društvene odgovornosti, iskoristio je činjenicu da oni nemaju svesti o tome šta zapravo rade i kome idu na ruku. A idu na ruku istim onima koji su ovu zemlju uništili, opljačkali, ponizili i koji i sada, posle svega, ne nameravaju da se povuku, već nameravaju da dovrše svoj zločinački posao. Svi naši neprijatelji mogu da nakrive kapu i da se raduju, jer sami sebi najbolje kopamo raku. 
 
Na sreću, ima i onih koji drugačije posmatraju stvari. Ima vrednih i pametnih studenata koji se drže po strani od štrajka, jer su shvatili odakle vetar duva i da im protest njihovih kolega, „bukača“ i neradnika donosi samo štetu. Ima pametnih i čestitih advokata koji su sigurno izloženi velikim pritiscima da se pridruže borcima za prava lopova i tajkuna. Ima savesnih prosvetara, kojima je cilj i da nauče nešto decu, i kojima je čast njihove profesija važnija od pohlepe i alavosti. Glavni problem u ovoj napetoj situaciji predstavljaju kolovođe protesta, i to su ljudi kojima državni organi moraju da se ozbiljnije pozabave. 
 
A tek ako sve mogućnosti za dogovor budu iscrpljene, onda treba da sevnu pendreci.
 
(01.12.2014)