INDIREKTNO

 
Piše: Aleks Martin
 
Priče što na glupost liče 
 
Stigla je nova godina, a sa njom i nova obećanja političara. Avioni, kamioni, leteći tanjiri... Sa našim vlastodršcima uvek je cirkus, a mi ne znamo da li da se smejemo ili da plačemo. 
 
Najviše priča premijer. Svakog dana se u sredstvima javnog informisanja objavi bar nekoliko njegovih izjava koje odišu demagogijom. A da za taticom ne bi zaostajali, pred mikrofone rado izlaze i svi njegovi ministri. Samoreklamerstvo, poltronisanje, gluposti, lažarije, hvalisanje i obećanja bez pokrića slušamo svakodnevno, tako da smo gotovo oguglali na priče i pričice.
 
Zbog čega imaju potrebu da toliko laprdaju? Kada će već jednom da zatvore prokleta usta, ako već nisu u stanju ništa pametno da kažu, ako već ne znaju da promene ploču i izreknu nešto što do sada nismo imali prilike da čujemo?
 
Premijer redovno propušta priliku da ćuti i ispadne pametan. Melje kao vodenica. A kada neko previše priča, taj obično nema iza sebe neke opipljive rezultate i jezik mu služi kao sredstvo kojim pokušava da nadomesti nedostatak produktivne akcije. 
 
Slika kolumna
 
Ako se neko tako olako „frlja“ rečima i razbacuje ih u vetar, taj rizikuje da ga ljudi prestanu shvatati ozbiljno. Što se reči više troše, to je njihov efekat manji, to bi barem premijer trebalo da zna. Ako već njegovi savetnici, koje građani Srbije papreno plaćaju, nisu u stanju da mu ovo kažu i objasne.
 
Što više priča, veća je verovatnoća da će nešto da lupi ili izreći neku dezinformaciju. Da će dati obilje materijala svojim političkim protivnicima da ga napadaju, okrenuti javno mnjenje protiv sebe. Da će naneti štetu Srbiji nekom neodmerenom izjavom, uneti nepoverenje i zabunu. A do sada još nismo imali priliku da slušamo pres – konferenciju na kojoj se naš nervozni premijer izvinio za neku od neistina koje je izrekao. 
 
Kada nije pred televizijskim mikrofonom, taj „visi“ na tviteru. Tek da dopuni svoje izlaganje, kako bi i mi obični smrtnici shvatili šta je zapravo hteo da kaže!? 
 
Umesto što u prvi plan stavlja self – marketing, premijeru bi bilo pametnije da više vremena posveti onome što je suština njegovog posla. A da izjave medijima ostavi PR službama, neka i oni zasluže dinar koji dobijaju iz džepa poreskih obveznika.
 
Građani Srbije žive katastrofalno, dobrim delom zahvaljujući i (ne)sposobnostima Napredne stranke. Oni zaista napreduju, ali u - ambis. A odatle nas neće izvući fraze gospodina premijera. 
 
(11.01.2015)