INDIREKTNO

Piše: Aleks Martin

Paralelni univerzum

U partokratskoj državi kakva je Srbija primetne su žestoke anomalije. Društvo je potpuno bolesno, a takvo je zato što većina građana ne žele da prihvate realnost. Bežanje od istine i stvarnosti, začinjeno kreiranjem jednog sveta iz mašte, odlika je nezrelih pojedinaca.

Na sceni je omiljen hobi našeg naroda: zabijanje glave u pesak.

Mnogo je lakše odbijati suočavanje sa istinom nego njeno prihvatanje, jer prihvatanje podrazumeva potrebu priznanja vlastite (ne)odgovornosti što dalje nameće potrebu za nekom akcijom. A kao pretežno lenj narod, sa velikim egom, mi ne posedujemo osobine koje su neophodne da društvo u kome živimo pokrenemo u pravom smeru.

Volimo živeti u svom paralelnom univezumu, u nekom svetu iz bajke.

Kada smo već kod bajke, postoji jedan sloj ljudi koji zaista žive kao u svojevrsnom raju, daleko od očiju običnih građana, daleko od problema koji muče prosečne poreske obveznike. Ta „nedodorljiva“ kasta, u stvari je onaj sloj štetočina i parazita koji upravljaju Srbijom, kasta u kojoj kolo vode nepopravljivi kleptomani.

Razbacivanje narodnim parama, „legalne“ prevare, afere koje potresaju društvo, proizvod su kompleksa i frustracija koje pripadnici samog vrha vladajuće kaste poseduju. Svaka težnja da se šibicari i jajare oslobode svojih ličnih kompleksa i frustracija lomi se na leđima građana. Glupost, zavist, zlobu i negativnu energiju pripadnika vladajuće kaste koja je sebe stavila iznad zakona obesmislivši institucije, svi osećamo na svojoj koži.

Obični građani plaćaju cehove bahatih likova sa psihijatrijskom dijagnozom, koji se nad nama iživljavaju godinama i Srbiju pretvaraju u zemlju iz romana Džordža Orvela.

univerzum paralelni

Za privilegovanu kastu, za pljačkašku elitu, Srbija je jedan raj, oni su zapravo sebi stvorili neki svoj paralelni univerzum u kome, iz svojih službenih automobila, svet posmatraju kroz ružičaste naočare, a svoju projekciju društva u kome živimo pokušavaju da izokrenu za 180 stepeni gostujući u svojim nakaznim medijima.

Sve vrednosti na kojima počiva ljudska civilizacija oni izopačuju, falsifikujući sve i svašta, sprdajući se sa zdravim razumom. Nije im dosta što nas maltretiraju, obespravljuju i potkradaju, što su našoj deci ukinuli pravo na budućnost, nego nas još otvoreno prave budalama, rugaju nam se i pljuju u lice.

U današnjoj Srbiji, u kojoj moralni invalidi haraju i seju pustoš, zločinac postaje žrtva, a žrtva zločinac, lažov postaje mučenik, a uzbunjivač postaje monstrum, lik sa falsifikovanom diplomom postaje ekspert, a ekspert postaje disident.

Na ovo kao narod pristajemo, time što pasivno i skoro ravnodušno posmatramo uvođenje novog poretka baziranog na orvelovskim parolama.

Privilegovana kasta stvorila je sebi svoj raj, jednu oazu izobilja i cveća, usred korova koji ih okružuje i kojeg njihovi botovi svakodnevno zalivaju. Kasti je sve jednostavno i lako, dok kažu „keks“ milioni legnu na njihovim privatnim računima. Nema znoja, nema brige,  u njihovim raskošnim vilama vlada veselje i smeh, oni se sprdaju, oni se zezaju, oni se  igraju sa narodom i državom, igraju se ministara, državnika...

Jedino im njihovu idilu ponekad pokvari neki uzbunjivač, ili dosadni novinar sa neke nezavisne televizije koji se usudi da radi svoj posao i pita ono što se pitati ne bi smelo.

Za privilegovanu kastu u ovom trenutku glasalo bi 110 posto građana Srbije, a dok izbori dođu taj procenat mogao bi da se popne na 200.

Privilegovana kasta nije u stanju da valjano zakrpi nijednu ulicu u Beogradu, ali je u stanju da se prostački hvali i razmeće, kao da stvara neki svemirski program.

Privilegovana kasta nema manire, nema znanje,  obrazovanje, ali zato ima uličarsko – navijački vokabular koji joj je i najveći adut u predizboroj kampanji.

Predizbornu kampanju rade uvek, posao za koji ih plaćamo nikad.

Laži, poluistine i spinovi, to je ono za šta im treba priznati titulu velemajstora.

To je ono za šta bi uvek mogli dobiiti diplome, bez da ih falsifikuju.

To je ono na čemu bi uvek mogli doktorirati, bez da prepisuju.

Oni su ogledalo nas samih, naša zla kob i grobari naše savesti.

(06.02.2020)