INDIREKTNO

 
Piše: Aleks Martin
 
Neželjeni randevu
 
Sirotinjo, i Bogu si teška. Em nema kuče za šta da nas ujede, em nas potrefi najveća prirodna katastrofa ! Poplave koje pustoše Srbiju zadaće težak udarac našoj ekonomiji, tako da se nećemo skoro oporaviti. 
 
Ljudske žrtve, uništeni usevi, razorene komunikacije, propala mehanizacija, podavljene životinje, nesagledive materijalne štete u objektima... Bili smo jadni, a sada ćemo biti i gladni !
 
Da li je baš sve tako crno kao što izgleda ?
 
Nije ! Ma koliko to na prvi pogled zaista čudno zvučalo, ova velika tragedija može da ima i neke pozitivne kontraefekte i da nas konačno malo otrezni. Može da nas trgne, mobiliše, ujedini, da nas natera da o nekim stvarima razmišljamo na drugačiji način. Da shvatimo da nam bez rada nema opstanka, da SAMO SLOGA SRBINA SPASAVA, da moramo da uredimo ovu našu malenu avliju, kako nam se ovakve katastrofe više ne bi događale ili, ako se i dogode, da ih dočekamo spremno kako bi posledice bile što manje i neprimetnije. 
 
Poplava je, zato, na neželjeni randevu sa Srbima stigla u pravi trenutak !
 
Zašto ovo tvrdimo ? Zato, jer da nas je ovo sve zadesilo dok su na vlasti bili žuti narcisi i primabalerine iz Krunske, Srbija možda ne bi preživela. Ne bi imao ko da nas organizuje, povuče, zavladao bi potpuni haos i mrak. 
 
Ako je kataklizma baš morala da nam se desi, bolje da ju je onaj odozgo poslao Aci, negoli Borisu. 
 
poplave
 
Ali, ostavimo to sada malo po strani. U trenucima kada je cela Srbija jedno veliko prljavo jezero, kada plivamo u sopstvenim *****ma, prebrojavamo mrtve i molimo se Bogu da nas sačuva od pomahnitale Save, moramo biti do neba zahvalni našim običnim ljudima. Dobrovoljcima, vojnicima, policajcima, vatrogascima, radio amaterima, omladini koja je pokazala da, uprkos tome šta pojedini džangrizavi matorci mislili o njoj ipak može i hoće da bude korisna, samo ako joj dadnemo šansu. Ti mali ljudi, a ipak veliki, oni su pravi heroji odbrane Šapca, spasavanja Obrenovca, utvrđivanja Mitrovice... 
 
I dok se državni organi, uz pomoć dobrovoljaca, upinju iz petnih žila da spasu ljudske živote i spreče dalja razaranja, opozicione političke partije – ćute. Negde iz mišjih rupa zlurado posmatraju situaciju, povremeno šireći paniku i dezinformacije putem svojih medija. Umesto da zasuču rukave, pokažu svest i odgovornost, ako ništa bar prema svojim glasačima, oni se ne oglašavaju. Ali, neka ih. Svako radi ono što najbolje ume, neko gradi neko razgrađuje, a onaj gore sve najbolje vidi i umeće pravedno da raspodeli svima po zaslugama. 
 
A što se naroda tiče, on se već opredelio kome da veruje i nije pogrešio... 
 
18.05.2014.