INDIREKTNO

Piše: Aleks Martin

Kazna za uši

Savremena muzika je evoluirala, ali u pogrešnom smeru. Umesto da slušamo sve kvalitetnije note, došlo se do toga da je ono što se emituje „kazna za uši“. Prosto je neverovatno do kojeg se stepena srozalo ne samo muzičko znanje, nego i celokupan „umetnički dojam“, što uključuje tekstove, harmonije, aranžmane...

Danas svako svira, a svaka šuša i sluša...

Mase su muzički needukovane, a njihov loš ukus trude se da pokvare mediji. Umesto kvalitetnih, forsiraju se loši izvođači, nemaštoviti tekstopisci. Mešavine žalopojki i agresivnih ritmova, koji sa muzičkom baštinom i tradicijom ovog naroda nemaju ništa zajedničkog, to je ono što sluša današnja omladina.

Kao i u književnosti, tako i u muzici, primitivan ukus koji se nameće zatupljuje ljude. U onome što se danas nazivaju „lake note“, što se vrti na radio i televizijskim stanicama preovlađuje stravičan kič i neukus. Katastrofa je praktično u svemu, u izgledu izvođača, njihovom „stajlingu“, ponašanju, u muzičkim oblicima, harmonijama, u aranžmanima, tekstovima... Muzičari ne znaju da sviraju a pevači da pevaju, tekstopisci se prosto utrkuju ko će da ponudi nemaštovitiji tekst. Reči su bizarne, bez ikakvog smisla, sa usiljenim rimama i porukama pa, umesto da bude lepa osećanja, podstiču agresivnost i egoizam, ciljajući na najniže strasti. Patetični, isfolirani tekstovi bez iskrenih emocija, po jednom te istom šablonu, u kombinaciji sa akustičnim terorom (kakofonijom)  mogu da se dopadnu samo gluvima.

Moralni jad i beda, gde se god okreneš!

kazna za usi

Aranžmani su posebna priča. Besramno se kradu grčki, turski, španski ritmovi i melosi, ne zna se za meru, pa se desi da četiri minuta odjekuje neprekidno „gruvanje“. Pevaljke arlauču, kukaju, prenemažu se, neukusno podvriskuju. Kada je tako, razume se da je takva nazovi muzika teška za „varenje“, pa je čoveku koji ima sluha mučno da je sluša. Marketing televizijskih stanica, međutim, sve to agresivno nameće, a narod kao narod guta što mu se servira.Neobrazovanom čoveku možeš svašta da nametneš i svakakvo đubre da prodaš, a po svemu sudeći cilj globalista i njihovih pomagača i jeste da izobliče sistem vrednosti, u čemu nažalost uspevaju.

Muzičke neznalice bez sluha i talenta, lišeni inventivnosti, kreiraju domaću muzičku scenu. Ovde su se stvorili razni estradni klanovi, tako da mali broj „kompozitora“ i tekstopisaca preuzima monopol i osim njih na estradi niko ne može ni da „prismrdi“. Na muzičkim festivalima pobednik se zna unapred i tako je godinama. Nagrade i priznanja uvek su rezervisana za jedne te iste likove. Neki to zovu „estradnom mafijom“ i takva kvalifikacija nije daleko od istine.

Prave se instant pesme za publiku koja nema niti sluha niti strpljenja. Često su prisutni plagijati, ne samo kada je u pitanju melodija i tekst određene kompozicije, nego i kad se radi o video spotovima. Glupanderi nisu u stanju ništa originalno da smisle pa kradu tuđe ideje, bez blama ih potpisujući kao svoje i još se time i hvale!

Izgubljeni su svi mogući kriterijumi. Tako se stvaraju nove generacije konzumenata muzičkog "treša", sa potpuno izopačenom perpepcijom, dok se talentovani umetnici namerno marginailzuju od strane naprednjačkih čuvara kupus kuiture i kiča.

Pevaljke sa silikonskim grudima i pilećim mozgom poseduju enorman ego, pa se u borbi za naklonost isto takve publike međusobno gađaju fekalijama, na veliko uveseljenije tabloida koje uređuju seljačine bez mere I skrupula. Svi oni predstavljaju klasičan polusvet, kojeg pristojan čovek ne bi želeo da sretne čak ni u liftu.

U poređenju sa onim što danas slušaju mladi, uzletanje džambo džeta liči na Betovenovu simfoniju!

(22.09.2019)