INDIREKTNO

 
Piše: Aleks Martin
 
Brijanje  na  suvo


Putnici na beogradskoj autobuskoj stanici imaju „privilegiju“ kakvu, valjda, nemaju ni u jednoj drugoj metropoli sveta. Pre ulaska u autobus, bivaju odrani od strane BAS-a, budući da moraju da kupe takozvanu „peronsku kartu“ da bi mogli da uđu u autobus.
 
Ta „usluga“ košta čitavih 150 dinara!
 
U razgovoru sa jednom renomiranom domaćom kompanijom koja se bavi autobuskum prevozom putnika, novinarka „Net Magazina“ saznala  je da su istu tu „peronsku kartu“, samo za autobuse (takozvana „stanična usluga“) prinuđeni da plaćaju i svi autobuski prevoznici, samo da bi imali pravo da uđu na beogradsku autobusku stanicu i prihvate putnike. Pri tome, oni su u obavezi da za svoje stajalište koriste isključivo peron beogradske autobuske stanice!
 
Nismo uspeli da čujemo i gospodu iz BAS-a, ali nakon što smo se sami zaputili na beogradsku autobusku stanicu i videli neke stvari, shvatamo da je u pitanju tipično srbijanska papazjanija.
 
Dakle – reket, bahatost, lopovluk, bezobrazluk, jajarenje i šibicarenje, garnirano klasičnim monopolskim ponašanjem.
 
bus 1
 
 
 
BAS, po svemu sudeći, istu „uslugu“ duplo naplaćuje – i od putnika i od autobuskih kompanija. Putnici masno plaćaju da bi mogli da stanu na peron, a isto to plaćaju i – autobusi!
 
Hajdemo sada da vidimo šta, zapravo, dobijaju putnici i autobuski prevoznici za uslugu koja im je nametnuta da moraju da je plaćaju.
 
Dobijaju, kako rekosmo, pravo DA STANU NA PERON jedne autobuske stanice kojoj nema premca u ružnoći u čitavom regionu. I ništa više!
 
Ako nekome putniku „prigusti“ pa mora u WC, on i to mora da plaća, bez obzira što je platio peronsku kartu. A na samom peronu, koji je prljav, nema baš ničega što bi putniku moglo da olakša čekanje autobusa, da ga zaštiti od hladnoće kada je zima i od vrućine kada je žega.
 
Interesantno bi bilo ispitati gde se slivaju tolike pare koje BAS uzima, da ne kažemo otima, od putnika i autobuskih prevoznika. U šta se taj novac ulaže, ako se uopšte i ulaže? I najzad, postoji li ikakva inspekcija kojoj bi radni zadatak bio da ispituje tokove novca koji BAS zgrće prodajom „peronskih karata“.
 
Kako se čini, sva je prilika da BAS za svoje poslovanje nikom ne polaže račune, ili da i on plaća nekome reket. Možda gradu Beogradu, ili državi Srbiji!?
 
Od reketaške države tako nešto moglo bi se i očekivati.
 
(23.08.2014)