INDIREKTNO

Piše: Aleks Martin

Bolesno srce Srbije

Kosovo je večita tema za medije sa ovih prostora. Naša južna pokrajina, danas pod okupacijom, služila je kao moneta za potkusurivanje i Miloševiću i Tadiću i Vučiću... Dolivanje ulja na vatru, omiljen hobi srbijanske kvazielite, samo menja oblike, ali uvek je aktuelan, jer paljenjem narodnih masa oni u stvari čuvaju svoje fotelje.

Dobrovoljni davaoci tuđe krvi i ratni profiteri iz Beograda sjajno sarađuju sa svojim političkim kolegama iz Prištine, sa kojima glume da su u svađi.

Njima je super, za razliku od naroda koje predvode.

Prošlo je više od godinu dana od ubistva Olivera Ivanovića i, mada su naše vlasti pompezno najavljivale da će zločinci biti otkriveni, o tome za sada nema ni govora. Sva je prilika da su nalogodavci u samom centru političke moći, jer u suprotnom istina bi bila otkrivena. Čini se da će, baš kao u slučaju atentata na Zorana Đinđića, pravi nalogodavci likvidacije Ivanovića biti sačuvani od ruke pravde i da se njihova imena nikada neće obelodaniti u javnosti.

Dobru staru izreku „Pravda je spora ali dostižna“, valja izmeniti u novu, prilagođenu duhu našeg vremena – „Pravda je spora, ali nedostižna“.

Pravdu u slučaju Olivera, baš kao i u slučaju Zorana, svakako neće sprovesti neki korumpirani sud koji radi po diktatu političkih moćnika, nego će pravdu – ako je ikada bude – da sprovede svemogući i dragi Bog.

Taj će svakome da odrapi prema zasluzi.

Kada je o Kosmetu reč, u srbijanskim medijima polako se počinje stvarati klima za izdaju naše južne pokrajine. Priča se o podeli Kosova, kao da je to nekakav kompromis, a u stvari bi to bilo kršenje ustava i zakona ove zemlje, praktično – veleizdaja. Novinari marionete, beskičmenjaci bez svesti, plaćeni da pišu kako im se naredi, učestvuju u pokušajima preobraćivanja javnog mnenja. Čini se da je u toku strategija da se narod psihološki pripremi za priznanje nezavisnosti takozvane države Kosovo, ako vlasti u Beogradu odluče da to realizuju.

Kosovo

Zapad već godinama pritiska Vučića da prizna amputaciju naše vekovne teritorije, duhovnog srca Srbije, a u zamenu za to ne nudi mu praktično ništa. Američkim okupatorima žuri se da legalizuju otimačinu Kosmeta, začinjenu kršenjem međunarodnog prava i ratnom agresijom, pa pritiskaju naše vlastodršce da „reše pitanje Kosmeta“ pregovorima sa albanskom stranom.

Potpisivanjem tzv. Briselskog sporazuma, naše vlasti su „legle na rudu“ što je bio potpuno pogrešan korak, ali još nije kasno da se ispravi ta brljotina.

Vreme ne radi za Ameriku, tako da treba konstantno odugovlačiti sa pregovorima i u tom smislu nama savršeno odgovara opstrukcija pregovora koju je izazvala albanska strana uvođenjem taksi na robu iz Srbije.

Srbija ne mora da rešava kosovski problem jer ga ona nije ni izazvala, a pogotovo ne mora, i ne sme, ništa da potpisuje. Situaciju, međutim, komplikuje to što se naši vlastodršci plaše da će, odbiju li „kooperaciju“ koju im Zapad nudi, taj isti Zapad putem ulice da ih svrgne. U tom scenariju, Soroš bi nam na čelo Srbije nametnuo nekog ogoljenog izdajnika koji bi bio spreman da potpiše sve živo, čak i ono šta niko od njega i ne traži.

Bio bi spreman na sve, samo da zajaše na vlast u Srbiji i počne da leči svoje komplekse i frustracije.

Izdajnike Soroš ne mora ni da se muči da traži, oni mu se u velikom broju svakodnevno sami nude i nameću.

To dokazuje koliko smo moralno kao nacija posrnuli.

Nama spasa nema, a videćemo koliko nam još vremena preostaje kao naciji, dok sasvim ne propadnemo.

Čas propasti sve je bliži.

Dobićemo ono što smo zaslužili.

Pileći mozgovi koji preovlađuju sahraniće srpstvo i Srbiju, a manjina onih koji imaju svesti biće nemoćna da spreči kataklizmu, tim pre što će se protiv njih okrenuti i globalisti sa svojim kapitalom.

Ovakvih izroda, od zlog oca i od gore majke, nije bilo u Srbiji nikad u našoj istoriji !

(13.03.2019)