PRVA DAMA SURČINA VESNA ŠALOVIĆ SVAKODNEVNO JE U SLUŽBI GRAĐANA
Opština mlada, ponos glavnog grada
Kada se spomene Surčin, prva asocijacija je – avion. Ali, Surčinci poleću visoko i u privredi, u kulturi ... Zasluge za preporod najmlađe beogradske opštine idu na adresu Vesne Šalović, prve dame Surčina, koja je prošle godine stupila na funkciju predsednika.
-U avgustu će biti navršeno godinu dana otkako vršim ovu dužnost. Na početku svog mandata obećala sam da ću intenzivno raditi na rešavanju elementarnih problema građana i na tome se ja angažujem svakoga dana. Ono što je za građane veoma bitno i što me često pitaju, jeste kada će da se nastavi izgradnja kanalizacije, kada će gasifikacija, s obzirom da kompletna opština još nije gasifikovana ... Treba izgraditi nove puteve i ulice, rekonstruisati stare. A što se tiče kulturnih potreba građana, imali smo brojne manifestacije i to je nešto što je obeležilo period koji je za nama – ističe gospođa Šalović.
Problemi su brojni, ali se oni mogu i rešiti. Tako na primer, već na početku svog mandata, prva dama Surčina suočila se sa činjenicom da opština nema adekvatne prostorije za rad ...
-Osam godina opština je funkcionisala a da nije imala svoje prostorije, već je bila u privatnom, odnosno iznajmljenom prostoru. Mi smo uspeli da za nekih mesec – mesec i po dana izmestimo deo opštinskih prostorija iz privatnog prostora u deo zgrade Doma kulture koji je adaptiran za novu namenu. Međutim, radovi na adaptaciji nisu privedeni kraju i pitanje je kada će se završiti, pa smo se mi opredelili da sve opštinske službe budu na jednom mestu, kako opština ne bi bila u iznajmljenom prostoru. Time smo rasteretili budžet opštine za oko 12.000 eura mesečno. Ovo je važno, iz prostog razloga što nema potrebe da zgrada opštine bude u privatnom prostoru, naročito u trgovinskim lokalima koji su namenjeni za butike, a osim toga mi smo suočeni sa velikim dugovanjima koja smo nasledili i sredstva koja uspevamo da uštedimo mnogo nam znače.
•Svojim uvodnim izlaganjem već ste delimično dotakli prvo pitanje koje smo Vam pripremili – koji su osnovni problemi sa kojima se Gradska opština Surčin i njeni građani suočavaju u aktuelnom trenutku?
-Građani Surčina se suočavaju sa brojnim komunalnim problemima. Dva ključna problema u tom smislu su udarne rupe na putevima, i kanalizacija. Što se tiče puteva, ostvarili smo dobru saradnju sa Direkcijom za puteve grada Beograda i sanirali određene probleme na teritoriji opštine Surčin. Ono što je usporavalo sanaciju navedenih puteva jeste, pre svega, brojna administrativna procedura. U toku je bila primopredaja nadležnosti puteva Srbije prema gradu Beogradu. Građanima je to jako teško objasniti, ali na kraju krajeva to njih ne treba ni da interesuje. Ljudi su se opravdano žalili, čak su jedno vreme pokušali i da blokiraju put, kako bi se skrenula pažnja na probleme koje imaju. Najgora nam je deonica puta Jakovo – Boljevci jer taj deo puta, u trenutku kada se konstituisala nova vlast u opštini Surčin, nije bio ni u nadležnosti republike ni u nadležnosti grada, pa su dopisi koje smo slali često bili usmeravani na pogrešne adrese. Sve u svemu, to što je sada Direkcija za puteve grada Beograda uradila jeste da su sanirane udarne rupe, ali daleko od toga da je taj put funkcionalan. Trebalo bi da postoji jedna ozbiljna sanacija te drumske komunikacije i mi verujemo da će biti sluha u Direkciji za puteve grada Beograda, i pored finansijskih problema koji prate ne samo opštinu Surčin, već i grad i republiku. Nažalost, takva su vremena.
Drugi problem na koji bih želela da ukažem jeste kanalizacija. Verujem da će ova vlast, jer imamo ozbiljno rukovodstvo, uspeti da iznađe mogućnosti da se projekat u vezi sa kanalizacijom nastavi. Građani su upoznati sa situacijom, oni su platili za kanalizaciju, a postoji i deo namenskog kredita koji je uzet za izgradnju kanalizacione mreže. Sav novac je usmeren izvođaču radova ali on, na žalost, zbog teških finansijskih problema nije u mogućnosti da obavi posao. Zbog svega što se događalo,mi sada ne možemo da budemo neozbiljni i da građanima obećavamo neke određene rokove do kojih će ovaj posao biti završen. Od prvog dana preuzimanja vlasti, mi se trudimo da iznađemo mogućnosti da se problem sa kanalizacijom reši. Vi znate da ceo ovaj proces, nažalost, prate određene službe poput one za privredni kriminal, ali ono što je veoma važno kao poruka građanima jeste da njihov novac neće propasti. To je ono što građane u ovom trenutku treba da zanima, jer ljudi su opravdano zabrinuti za novac koji su izdvajali. Potpisivali su ugovore koji su pravno izuzetno loši, bar tako tumače sadašnji pravnici. Mi molimo građane da se naoružaju strpljenjem. Verujem da ćemo već na jesen početi određene pregovore u smislu nastavka radova na kanalizacionoj mreži. Mi ne možemo da kažemo „početak radova“, jer radovi su počeli pa su stali.
•Koji su najznačajniji projekti i investicije na teritoriji opštine Surčin planirani za naredni period, kako bi se poboljšao život građana?
-Mi smo najmlađa od svih beogradskih opština – Gradska opština Surčin osnovana je 2004. godine. Ali, mislim da smo za domaće i strane ulagače i najinteresantnija opština, ne samo kada je u pitanju grad Beograd, nego i Srbija. Retko koja opština može da se pohvali položajem koji ima Surčin. Prestonica je udaljena 20 kilometara, na teritoriji Surčina nalazi se i beogradski aerodrom „Nikola Tesla“... Reka Sava dužinom od oko 40 km protiče kroz područje opštine Surčin. Mi smo dakle, i u smislu investicija i turistički, atraktivni. Čista, zelena, ekološka opština. Imamo i industrijsku zonu, upravo zato što se na našoj teritoriji ukrštaju dva važna autoputa.
Ono što smo planirali da uradimo, to je pre svega revizija Strategije održivog razvoja i donošenje veoma značajnih strateških akata koji bi nam omogućili korišćenje sredstava predpristupnih fondova Evropske unije. Kao što sam već spomenula, planiramo nastavak radova na izgradnji kanalizacione mreže, naselja koja nisu gasifikovana, izgradnju bitnih saobraćajnica, jer bez kvalitetnih drumskih komunikacija nema ni investitora. Kad spominjem investitore, moram reći da ja ne pravim razliku između stranih i domaćih, čak su mi ovi drugi nekako draži. Svi investitori su dobrodošli ako mogu da pomognu razvoju naše opštine i povećanju broja radnih mesta. Međutim, teško je privući ulagače bez postojanja odgovarajuće infrastrukture i to je nešto što mora da bude prioritet i ove i svake naredne vlasti. Mi imamo uslove za uspešan ekonomski razvoj – zemlju u industrijskoj zoni. Ali nažalost, tu postoje prepreke zbog brojnih administrativnih procedura, zbog nepromenjenog Statuta grada Beograda. Surčin se mnogo više i brže razvijao dok je bio prigradska opština. Zato želimo da nam se vrate sve one nadležnosti koje smo imali pre promene Statuta grada Beograda. Ove promene Statuta koje je grad izvršio to su samo „šminkanja“, reč je o jednom populizmu koji ne predstavlja ništa. Treba da se nadležnosti vrate u one granice koje podrazumevaju da opštinskim vlastima nisu vezane ruke, pogotovo kada je urbanizam u pitanju. Nama dolaze investitori i ako mi nismo u prilici da im obezbedimo infrastrukturu, u problemu smo.
Kada govorimo o infrastrukturi, svi prilazni putevi jednom objektu zavise od Direkcije za puteve grada Beograda. Papirologija stvara probleme, jer investitor nema vremena da čeka. I pored srdačnih i ljubaznih domaćina u opštini Surčin, koje svi redom hvale, investitori će otići da svoj kapital ulože tamo gde imaju manje poteškoća da realizuju svoj poslovni plan. Dešava se da sa potencijalnim investitorima sklopimo fina prijateljstva, ali nažalost investicije završavaju u nekim drugim opštinama kao što je Inđija, Pećinci... Ključ rešenja ovog problema jeste u promeni Statuta grada Beograda, da Surčin raspolaže i odlučuje o onom što ima.
•Na teritoriji opštine Surčin postoje značajni poljoprivredni potencijali. Šta nam možete reći o tome ?
-Što se tiče poljoprivrednih potencijala, valja spomenuti da opština Surčin na svojoj teritoriji ima velike površine zemljišta koje je pogodno za poljoprivredne delatnosti. Međutim, moram da kažem da ono što se obrađuje predstavlja deo zemlje koja pripada PKB-u ili Ministarstvu poljoprivrede tako da, što se tiče poljoprivrede kao grane ekonomije, mislim da grad i republika nisu dovoljno učinili da raznim subvencijama pomognu poljoprivrednike, naročito mlade poljoprivredne proizvođače. Ipak je ovo podneblje gde ima uslova, gde ima klime, pa bi bilo veoma korisno da i ta grana postane nešto što obeležava opštinu Surčin. Želela bih da istaknem da u Surčinu imamo javno preduzeće „Agrar“, koje je osnovala opština Surčin i ono pomaže poljoprivrednim proizvođačima u nekim segmentima, kao što su nekada funkcionisale zemljoradničke zadruge, ali to još uvek nije ni blizu onoga što bi opština Surčin mogla da ima i da pruži.
Poljoprivreda je jedna od bitnih grana ekonomije, pa se njoj mora posvetiti pažnja. Ima potencijala – primera radi, jedan poljoprivrednik sa teritorije opštine Surčin ove godine dobio je nagradu Privredne komore grada Beograda za najuspešnijeg proizvođača u toj oblasti i ja očekujem da će se on pojaviti na skupu privrednika opštine Surčin koji baš danas imamo, da ga uvažimo i dočekamo, jer uvek nam je drago kad neko iz Surčina donese priznanje da je najbolji u Beogradu ili u Srbiji. Taj svakako zaslužuje pažnju, jer na adekvatan način svojim radom promoviše našu opštinu. Međutim, mislim da treba još mnogo toga da se promeni u svesti kada je u pitanju i grad, a posebno republika. Što se poljoprivrede tiče, tu sve ostaje na predizbornim obećanjima, jer u predizbornim kampanjama odlazimo na njive, posećujemo poljoprivredna domaćinstva, a kada prođu izbori čini mi se da poljoprivrednike zaboravimo i onda, kada dođe novi izborni ciklus, tada ih se ponovo setimo. Bez subvencija, nema opstanka poljoprivrede.
•Kulturna dešavanja na opštini Surčin su brojna. Dovoljno je spomenuti festival „Bojčinsko leto“. Kakvi su Vaši utisci o toj manifestaciji koja sve više postaje značajna za kulturni život celokupne prestonice?
-Festival „Bojčinsko leto“ jedna je od najboljih reklama naše opštine, rekla bih, kao što su sportisti najbolji ambasadori Srbije. Ova manifestacija, u obliku u kome je pripremana, postaje prepoznatljiva ne samo kada je u pitanju opština Surčin, nego čak prelazi i okvire grada Beograda. Ja verujem da bi ta veoma značajna kulturna manifestacija sledeće godine trebalo da ima podršku grada pa i republike, jer ogroman broj ljudi iz Surčina, ali i Beograda, Novog Sada i svih okolnih mesta dolazi da je posećuje. Ove godine na festivalu „Bojčinsko leto“ imali smo čak goste iz Niša, Prokuplja, Kuršumlije, Vranja ... Postoji interesovanje i iz naših bratskih opština sa teritorije Kosova, tako da je to jedna, s pravom mogu da kažem, prestižna manifestacija.
Mi smo sada promenili koncept ovog kulturnog festivala. Ranije su se manifestacije odvijale tokom vikenda, eventualno i petkom. Suočeni sa činjenicom da je sada budžet za manifestaciju znatno manji, morali smo osmisliti ideju kako da uz utrošak što manje para postignemo što veći efekat priredbe, pa smo odlučili da se manifestacija odvija čitave sedmice, ali da ne izgubi na kvalitetu. Ono što je takođe novina kada je u pitanju „Bojčinsko leto“, to je da smo dali mogućnost i priliku da kulturno umetnička udruženja i umetnici sa teritorije naše opštine takođe pokažu ono što rade građanima svoje opštine, pa i šire. Nastupalo je amatersko pozorište „BAG Teatar“ , KUD „Sladković“ iz Boljevaca sa predstavom „Ne igraj na Engleze“, zatim se predstavio koncertom narodnih pesama i igara KUD „Budućnost“, KUD „Šafarik“ iz Dobanovaca... Sutra nastupa baletski studio „Art centar“ iz Surčina. Ovo je multinacionalna sredina, ima dosta Slovaka, ima Hrvata, Mađara i svi oni teže da prikažu svoje pesme i igre. U Surčinu su građani godinama povezani i svi žive istim duhom i to je ono što posebno krasi opštinu Surčin.
Ovogodišnji festival „Bojčinsko leto“ otvorila je grupa „Legende“, nastupala je i „Galija“, pevao Saša Kovačević... Očekuje se i da se predstave grupa „Frajle“, Sanja Ilić i „Balkanika“, Olivera Katarina, Ekstra Nena, Oliver Njego. Manifestaciju 21. septembra zatvara koncert Vlade Georgieva.
Za mene je kriterijum uspešnosti jedne manifestacije broj posetilaca i, sudeći po tome, festival „Bojčinsko leto“ opravdava sva očekivanja. Ja sa zadovoljstvom mogu da kažem da je manifestacija veoma posećena i to ne samo od posetilaca sa strane, nego i sa naše opštine. Mi smo za koncert Saše Kovačevića imali kolonu mladih ljudi iz Boljevaca, kojih je bilo toliko da nisu mogli da uđu u autobus pa su išli peške na manifestaciju.
Moja je želja da se ovaj festival rekonstruiše u smislu lokacije, to je jedna divna letnja pozornica, ali već sada predstavlja problem kada se predstave izvode subotom jer nemamo dovoljno parking mesta. To već počinje da nam bude jedna, kako bih se izrazila, „slatka muka“. Ako već imamo problem te vrste, bolje da imamo višak posetilaca a manjak parking mesta, nego da bude obrnuto. Naravno, mi ćemo se svakako truditi da rešimo pitanje parkinga za veliki broj vozila kojima posetioci dolaze na našu manifestaciju i sledeće godine treba već razmišljati i o proširenju i o malo većoj tehničkoj pripremi za „Bojčinsko leto“. A što se sadržaja tiče, smatram da ovo što je ove godine urađeno apsolutno predstavlja ono što građani žele da čuju i da vide u svojoj opštini – zaključila je predsednica opštine Surčin Vesna Šalović.
(21.06.2013)